Данас је у Свечаној сали ректората Београдског Универзитета одржана Конференција под насловом “Индустрија рушења”, у чијем се епицентру интересовања нашао грађевински отпад, његова прерада и рециклажа, у светлу потребе да се у Србији коначно законски регулише ова изузетно важна област, стручно и економично искористе огромни ресурси, сачува угрожена екологија, али и испуне стандарди који нашу земљу чекају на путу ка Европској унији, а који су садржани у Поглављу 27.
Први скуп који се бави овом тема1ком у нашој земљи поздравним речима отворио је председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу др. Дејан Бојовић , који је нагласио молбе ове организације да покуша да прекине заверу ћутања и коначно гласно проговори о свим проблемима, али и потенцијалима које са собом носи ова област.
Конференцију је затим званично отворио проф.др. Бранко Ковачевић, бивши ректор БУ, који је као инжињер нагласио у чему лежи значај рециклаже за будућност Србије И њених грађана.
О аспектима који ову специфичну грану привреде везују за европску будућност земље говорила је проф.др. Тања Мишчевић, шеф српског преговарачког тима за прикључење ЕУ, која је подржала отварање јавне и стручне расправе на ову тему, а која би надаље допринела томе да Србија испуни стандарде које је пред њу поставила Европа и што спремнија дочека прикључење заједници развијених држава.
Председник Европске асоцијације за рушење (Europian demolition association, EDA) Хозе Бланко је присутнима приближио искуства европских земаља и својом презентацијом, сликовито и у бројкама, поентирао на тезу: Рециклажа грађевинског отпада као профит, начин живота и услов опстанка на планети!
До краја Конференције занимљива излагања о практично свим аспектима располагања са грађевинским отпадом, његовог стручног, али и нестручног “збрињавања”, говорили су проф.др. Миодраг Несторовић и проф.др. Александра Крстић-Фурунџић (Архитектонски факултет, проф.др. Миодраг Зечевић (Енергопројект), Игор Кечкеш (Demolion Association Sweden), проф.др. Богољуб Перуничић (Институт за медицину рада, Београд), проф.др.Александар Јововић (Машински факултет, Београд), проф.др.Ивица Ристивојевић (Рударско-геолошки факултет, Београд), проф.др.Милорад Крговић (Технолошко-металуршки факултет, Београд), доцент Неда Николић (Технички факултет, Чачак), др.Милица Марчета Канински (Научни институт Винча), доцент.др. Јасмина Маџгаљ (Секретеријат за заштиту животне средине Београд) и други.