Утицај дигиталне трансформације

Утицај дигиталне трансформације

Утицај дигиталне трансформације предузећа на њихову конкурентност на тржишту Србије

Дигитална трансформација која је обухватила све сегменте нашег друштва је узела маха и у самом привредном сектору у Србији.

Брајан Солис сматра да свако ко је заинтересован за будућност пословања мора се бавити и прикључити се процесу дигиталне трансформације својих привредних субјекта.

Феномен који је узео маха је покушао да на приближи кроз дефиницију о дигиталној трансформацији, а на коју ћемо се надовезати детаљније у наставку текста како би покушали да Вам појаснимо утицај на пословање компанија.

“Дигитална трансформација представља преусмеравање или нова улагања у технологију, бизнис модел и процесе како би се добила нова вредност за клијенте и запослене и још ефикасније такмичило у дигиталној економији која се непрестано мења.“

Прво ћемо разјаснити терминологију која је уско везана за процес дигиталне трансформације. Односо циљ нам је да у наставку текста јасно направимо разлику између појма „дигитализација“ и нешто новијег термина који је у Србији актуелан у последњих неколико година, а то је „дигитална трансформација“.

На први поглед, „дигитална трансформација“ је нови термин који означава нешто што већ постоји, а то је дигитализација. Али то није тако, већ постоји суштинска разлика.

Дигитализација је пребацивање једног процеса који имате у вашој компанији у дигитални облик. На било који начин.

Са друге стране, дигитална трансформација се односи на компетно ваше пословање. Једноставније речено, то значи дигитализација већине или свих процеса који постоје у компанији, и најзначајније од свега, је њихова међусобна повезаност.

Трансформација пословања је процес који траје и који изискује да констатно унапређујете ваше пословне процесе, а самим тиме и ваше пословање ће бити успешније.

Један од добрих предуслова је да постоји воља менадзмента као и целе компаније да се мења култура пословања као и навике свих осталих учесника, како би временом вођење процеса у дигиталној форми били јаснији и боље мерљивији, путем фактора који Ви дефинишете.

Један од предуслова трансформације компаније је избор правог софтверског решења који ће Вам омогућити да све своје процесе међусобно повежете при чему ће проток инфомрација се несметано одвијати.
Предности су вишеструке, а једна од најважнијих је могућност да на једном месту убачена информација се може користити и у свим другим евиденцијама које су потребне за несметано одвијање Вашег пословања.

Оваквим приступом пословања, а уз помоћ софтвера имате решење за континуално унапређење Ваше компаније.

На позив Спске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу представници компаније СЕТ доо су одржали кратко предавање о процесу дигиталне транформације компаније који је почео 2012 године пребацивањем појединачних процеса и њихово вођење у дигитални облик.

Сам процес дигитализације трансформације и даље траје, али са добрим темељима које смо поставили, менадзмент компаније СЕТ доо има јасну визију како ће своје процесе побољшавати и циљ им је да све тренутне процесе дигитализују.

Самим тиме поред осталих предуслова у промени културе пословања компаније и свих њених учесника створила се и потреба да се развије информациони систем уз помоћ којег ће компанија моћи да одоли свим интерним и екстерним изазовима са којима се суочава у укупном пословању (административном, финансијском, производном и развојним сегментима).

Информациони систем СИМА који је развијен унутар компаније је цлоуд басе платформа сачињена од основног модула, а уз могућност додавања осталих већ постојећих модула или развијања нових специфичних, са циљем прилагођавања Вашем пословању.

Не постоји ограниченост коришћења информациониог система, јер је погодан за сва привредна друштва и софтвер могу користити сви у пкопманији, од руководства преко рачуноводства па све до запослених са најмање додељених привилегија.
СЕТ доо сматра да је прави избор софтвера један од главних предуслова за успешну дигиталну трансформацију, а у овом тренутку компанија броји преко 200 запослених где уз све наведе промене које су се дешавале на тржишту копманије је успела да одржи висок ниво конкурентности.
О самом софтверском решењу и о значају коришћења инфомрационог система у вашем пословању можете контактирати Спску асоцијацију за рушење, деконтаминацију и рециклажу, како би присуствовали новом кругу предавања на ову тему.

За рушење и демолирање, Србији је потребна добра регулатива

За рушење и демолирање, Србији је потребна добра регулатива

Европска Асоцијација за рушење – ЕDA (Еuropean Demolition Association) обележила је у 2018. велики јубилеј – 40 година од свог оснивања, а сада има готово 80 чланова и водећа је кровна платформа за Национална удружења из ове области.

Удружење је своју годишњу конвенцију одржало у Бечу, у Аустрији од 7. до 9. јуна прошле године, а крајем 2018. председник ЕДА Франциско Кобо Валеро (Francisco Cobo Valero) је био гост Српске асоцијације за рушење и деконтаминацију и рециклажу у Београду где је свечано отворио конференцију ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“ у Сава Центру.

Том приликом искористили смо прилику да га у интервјуу за ,,Кућу добрих вести” упитамо о развоју ове области која обухвата више сегмената – индустрију отпада, рециклирања и све то у оквиру циркуларне економије.

EDA

Славите 40 година од оснивања Европске асоцијације ЕДА. Са каквим резултатима сте дочекали годишњицу?

Веома нам је битно то што славимо 40 година постојања, што значи да смо одрасли и да имамо доста искуства. Мислимо, такође, да смо достигли много у односу на период пре четири деценије, али и да имамо још да се развијамо. У мају ове године, идемо у Јапан, где смо били и пре три године. Тада смо још схватили да су Јапанци 25 година испред нас и напреднији у ономе што раде у овој области.

Шта мислите о раду Српске асоцијације за рушење и деконтаминацију и рециклажу и какву подршку можете да им пружите?

Морам да кажем да је ситуација у Србији иста као у Шпанији пре четири године. Ми смо такмичари, али и пријатељи, можемо да сарађујемо и то радимо све ове године. Имамо веома добре односе. Нема раздора. Они могу да пруже разне контакте и информације о локалним компанијама и ситуацији у Србији, нашој асоцијацији и обрнуто. Желе да им помогнемо и да размењујемо искуства. Други аспект је регулатива и сарадња са ауторитетима, људима који доносе законе. Веома је важно да имамо регулативе и да имамо добар однос са владом, али и да постоје закони зато што постоје људи које ми зовемо „каоубоји“ који не раде по прописима и раде на дивље, а битно је у овом послу сви буду равноправни.

Какав је потенцијал за привредни раст у грађевиинском сектору овде у Србији имајући у виду податак да се у у Европи 70 одсто отпада рециклира, а код нас је то нула процената?

Као што сам рекао прво морате да створите претпоставку за развој овог посла, а то су добре регулативе које захтевају рециклирање тог отпада директно са градилишта. Ви, рецимо, данас губите и земљиште, јер када радите демолирање тај отпад мора да оде негде, на неку депонију. Та земља где се смешта отпад не може уопште више да се користи. Због тога је рециклирање најбоља опција. Ви, рецимо, не треба да копате за нови камен, јер га већ имате од демолирања зграде. Дакле ту су вам велике уштеде материјала. Рециклажа је сама по себи скупа,али можемо ипак добити доста тога.

Шта бисте преопоручили Србији , које добробити имамо од тога да сепаришемо отпад од рушења и какав профит и зараду можемо да очекујемо?

Постоје већ регулативе у Европској Унији (ЕУ). Оно што морате да урадите је, као што сам рекао, да их примените овде у Србији. Мора се радити на сепарацији пре демолирања и сепарацији отпада након тога. Ви пре демолирања можете одвојити дрво, стакло, електрику, бетон, све што се нађе у згради пре него што се демолира цела конструкција. Дакле, акценат је на рециклажи и екологији, а у другом реду је зарада. Морају да се примене прописи, али и да постоји неко ко ће да их примени. Многи који раде у области грађевинарства чак и не знају шта значи демолирање, рушење, сепарација, раздвајање грађевинског отпада и његова каснија рециклажа која може донети много више профита од пуког бацања неразврстаног грађевинског материјала на отпад. То би требало да се промени.

Европска асоцијација за рушење, ЕДА, основана је 1978. године и водећа је платформа за национална удружења за рушење, извођаче радова и добављаче. ЕДА се снажно фокусира на развој у Европи, који је од интереса за индустрију рушења.

ЕДА има, између осталог, за циљ да промовише и штити интересе индустрије рушења у Европи, постави и промовише европске стандарде у техникама рушења, да буде укључена у законодавство о здрављу и сигурности, као и у побољшање законодавства које се односи на уклањање, депоновање и рециклирање отпада од рушења.

У опису посла су им још и размена информација о техникама, методама рада и обуци и одржавање контакта са сличним организацијама у различитим деловима света и заједнички рад на остварењу поменутих циљева.

Подршка Европе Српској асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рецилажу

Господин Кобо Валеро, који је велики пријатељ Србије, према речима председника Српске асоцијације Дејана Бојовића, препоручио је у поздравној речи другог дана поменуте годишње конференције, одржане крајем новембра 2018, српским компанијама из области грађевинарства, рушења грађевинских објеката, одлагања, рециклаже и заштите животне средине да се учлане у Српску асоцијацију, чиме ће постати и чланице европске асоцијације EDA, са бројним погодностима које то чланство доноси.

francisko cobo valero

Неопходно је повезивање компанија из ове области са Асоцијацијом, како би се заједничким радом и сарадњом унапредили национални законски прописи у овој области и унапредило њихово сопствено пословање у индустријама којима се баве, указао је том приликом Кобо, истичући да многи људи који раде у области грађевинарства чак и не знају шта значи појам демолирања, односно, рушења, сепарације, раздвајања грађевинско отпада и његова каснија рециклажа која може донети много више профита од пуког бацања неразврстаног грађевинског материјала на отпад.

Област рушења укључује, према његовима речима, претходну израду великог броја студија, анализе материјала који се налази у објектима предвиђеним за рушење, историјат зграда, јер данас постоји мноштво материјала од којих се нешто гради, међу којима има безопасних, али и штетних, попут азбеста, као и неких опасних органских материјала, указао је председник ЕDA-е.

Пошто су за област рушења и каснијег разврставања и одлагања грађевинског отпада и његовог третмана, као и процеса рециклаже, од тако порушених објеката, неопходна многа техничка и практична знања, која нема свако, неопходна је едукација кадрова и компанија за ове послове, у чему им у Србији и региону могу пуно помоћи изузетни стручни кадрови које окупља Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рецилажу.

Неопходно је, према његовим речима, да се у ове послове укључи и циркуларна економија која искључиво тражи рециклиране материјале, наводећи податке Европске статистике да чак 43 процента отпада у Европи, настаје управо од рушења зграда, што је велики постотак и да се морамо припремити да се у будућности укључимо у циркуларну економију. На томе, према речима председника EDA, раде већ многи Универзитети и факултети, што је случај и у Србији, чији су представници имали на конференцији веома инспиративна излагања, преносећи своја искуства у овој области.

Кобо се заложио за то да Српска и Европска Асоцијација за рушење и компаније треба да раде заједно, јер је ,,Наша асоцијација основана пре 40 година и ми смо на врхунцу у индустрији рушења у Европи“.

ЕДА се, према речима свог председника, састоји од неколико асоцијација у Европи, као што су оне у Холандији, Шпанији и другим европским земљама, међу којима је и Србија и да је постигнут договор ,,да једни другима помогнемо у развоју, да делимо наша знања и да помогнемо колегама у другим земљама да их упутимо у то шта је потребно да раде како би ову област унапредили у својим државама“, у сарадњи са законодавном влашћу.

Неопходно је, такође, да се учимо на грешкама једних од других и да делимо та искуства и знања, како би таквих грешака у будућности било што мање. Можемо помоћи компанијама да уђу у ове послове и покушавамо у сарадњи са Српском асоцијацијом да едукујемо српске компаније у то како се то у Европи ради, и након четири године искуства у раду са српском асоцијацијом имамо веома веома позитивна искуства, а за протекле четири године постали смо и прави пријатељи, истакао је председник Европске асоцијације ЕДА.

Извор: Кућа добрих вести

ЕДА наградила Српску асоцијацији за рушење

ЕДА наградила Српску асоцијацији за рушење

ЕДА наградила Српску асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рециклажу

Европска Асоцијација – ЕДА (European Demolition Association) наградила је посебним признањем – плакетом Српску асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рециклажу (Serbian Demolition Association – SDA) за изузетан професионализам и радну посвећеност.

Ово признање је уручено на годишњој Међународној конференцији на тему ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“, која је у организацији СДА одржана од 28. до 30. новембра у Београду. Ово угледно признање Српској асоцијацији, уручио је њеном председнику Дејану Бојовићу председник асоцијације ЕДА Франциско Кобо Валеро (Francisco Cobo Valero).

Валеро, који је свечано отворио ову значајну конференцију, том пригодом је нагласио да ЕДА, која обележава 40 година постојања, даје пуну сподршку Српској асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рецилажу , која је једина из Србије и ширег региона њена чланица.

Он је предочио да је Српска асоцијација ово признање заслужила својим изузетним залагањима на појашњавању српској јавности и јавности у региону значаја ове гране грађевинарства за целокупну економију, циркуларну економију и заштиту животне средине.

Пригодом уручења овог признања, на посебној вечери организованој за учеснике конференције, у знак захвалности председнику Српске асоцијације Дејану Бојовићу, господин Валеро је уручио признање Европске асоцијације за изузетну радну посвећеност и професионализам којим води ово струковно удружење у индустрији рушења, деконтаминације и рециклаже. ,,Част ми је да уручим ову награду, пре свега мом пријатељу и сараднику Дејану, који је то заслужио својим радом и залагањем. Он је неко ко воли своју земљу и бори се за њу”, рекао је том пригодом Валеро.

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (Serbian Demolition Association – SDA ) организовала је крајем прошлог месеца у Београду годишњу Међународну конференцију на тему “Индустрија и одрживо рушење или решење”, на којој су представљена искуства у овој области из Србије и више европских земаља и држава региона, а свачано ју је отворио председник Францисцо Цобо Валеро.

Ова конференција је, према оцени учесника после дводневног рада 28. и 29. новембра, и веома занимљивих презентација домаћих и страних стручњака, била изузетно важна за подизање свести јавности у Србији и земљама региона. Пре свега, о томе од коликог је значаја, не само за економију једне земље, већ и за заштиту животне средине и здравља грађана, правилно разврставање грађевинског отпада и његово одлагање, као и каснија прерада и употреба као новоствореног производа и вредности који доноси огромне уштеде и користи свима.

Успешне српске компаније у области рушења и рециклаже

Успешне српске компаније у области рушења и рециклаже

Lider u Konsolidaciji oštećenih građevinskih objekata, srpsko preduzeće ,,Hemi eko“ (eco) beleži izuzetno značajne rezultate u oblasti restauratorsko-konzervatorskih građevinskih radova na kulturno-istorijskim spomenicima, ne samo u Srbiji, već i u širem regionu Balkana. Predstavnik ove kompanije, inženjer Borko Stefanović naveo je da su više od 500 značajnih, ali oštećenih objekata ,,bukvalno vraćeno u život“ i naveo, između ostalih, mnoge manastire, crkve, tvrđave i druge značajne istorijske spomenike na kojima su radili.

Novosadska firma ,,Šuša“ iz Novog Sada, osnovana u Zadru 1977. godine, osim rušenja građevinskih objekata, iskopavanja jama za infrastrukturne projekte, izvođenja zemljanih radova za gradnju novih objekata, jedan je od lidera u zemlji u primeni novih tehnologija u rušenju i najnovije građevinske mehanizacije, a pri tome, kako su istakli, aktivno učestvuje u očuvanju životne sredine i reciklaži dobijenog građevinskog materijala.

Govoreći na temu ,,Uklanjanje delova cementara“, inženjer Aleksandra Raković istakla je da se posebna pažnja u firmi ,,Šuša“ posvećuje merama bezbdnosti na radu, zatim sprečavanju zagađenja životne sredine, a da mašinama upravljaju dobro obučeni stručnjaci. Upravo zbog toga je rezultat programskih aktivnosti ove kompanije, za šta su dobili i niz priznanja: ,,Nula nesreća, nula incidenata, nula izgubljenih radnih sati i nula zagađenje životne sredine“.

U popodnevnom delu konferencije predstaviće se „TopSownWay“, na temu dekonstrukcija Tour UAP u LYON“, o čemu će govoriti Stefano Pansieri, zatim „SET“ Šabac, a nakon toga i EКOTEHNA 2000 sa temom „Dekonstrukcija u RTB Bor“.

Poslednji panel je predviđen za 17 časova, a na njemu će Marko Milačić (SUEZ) govoriti o „Potrebi razdvajanja otpada“, a na kraju će svoje vreme iskoristiti Institut za medicinu rada. Zatvaranje konferencije predviđeno je za 18 sati, a svečano će je zatvoriti Dejan Bojović, predsednik Srpske Asocijacije.

Белгијска, Француска и Финска искуства рециклирања

Белгијска, Француска и Финска искуства рециклирања

 

Искуства из Белгије и Француске учесницима конференције пренео је Јохан Д Хуг  из белгијске федерације ЦАСО, који се у њој бави менаџерским пословима везаним за рушење и рециклажу, док је о програму рециклирања у Финској говорио Каи Салми.

У име белгијске асоцијације Хуг је у својој презентацији говорио о припреми за рециклажу, о искуствима која је стекао на пословима у Белгији и Француској, затим о селективном рушењу, као и о припреми истог, затим о значају плаћања пореза и такси у области рушења објеката, као и на проналажење одговарајућег места за одлагање грађевинског отпада, а да се не наруши животна средина. Истакао је изузетну важност тога да се поставе и спроводе одговарајућа законска решења и правила за рушење, сепарацију и одношење тако разврстаног грађевинског отпада на депоније.
Директор финске компаније Дилит  Каи Салми је у свом излагању на тему програма рециклирања у Финској изразио задовољство што је његова земља једна од најчистијих у свету и то управо захваљујући свести о потреби очувања животне средине и то не само стручне, већ и најшире јавности, уз снажну подршку Власти своје земље.
Његова компанија је један од лидера у рушењу девастираних објеката, али и рециклажи добијеног материјала који се потом даље користи у грађевинској индустрији и то најчешће за изградњу путева, чиме је посао рушења постао један од најпрофитабилнијих у области грађевинарства.

Подсећајући на слоган, везан за име компаније – ,,ми бришемо све ваше проблеме“, Салми је изразио наду да ће велико искуство његове фирме моћи да се примени и у другим земљама, показујући тиме да њихови стручњаци и на туђем терену могу бити једнако успешни као и на свом.

 

Међународна конференција: ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“-дан други

Међународна конференција: ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“-дан други

Подршка Европе Српској асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рецилажу

Европска Асоцијација за рушење – ЕДА (European demolition association), која управо обележава 40 година постојања, даје пуну подршку Српској асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рецилажу , која је једина из Србије и региона њена чланица, изјавио је данас председник федерације ЕДА Франциско Кобо Валеро (Francisko Cobo Vilero), свечано отварајући Међународну конференцију ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“ у београдском Сава Центру.

Господин Кобо Валеро, који је велики пријатељ Србије, према речима председника Српске асоцијације Дејана Бојовића, препоручио је у поздравној речи другог дана овог значајног међународног скупа, српским компанијама из области грађевинарства, рушења грађевинских објеката, одлагања, рециклаже и заштите животне средине да се учлане у Српску асоцијацију, чиме ће постати чланице европске асоцијације ЕДА, са бројним погодностима које то чланство доноси.
Неопходно је повезивање компанија из ове области са Асоцијацијом, како би се заједничким радом и сарадњом унапредили национални законски прописи у овој области и унапредило њихово сопствено пословање у индустријама којима се баве, указао је Кобо, истичући да многи људи који раде у области грађевинарства чак и не знају шта значи појам демолирања, односно, рушења, сепарације, раздвајања грађевинско отпада и његова каснија рециклажа која може донети много више профита од пуког бацања неразврстаног грађевинског материјала на отпад.

Област рушења укључује, према његовима речима, претходну израду великог броја студија, анализе материјала који се налази у објектима предвиђеним за рушење, историјат зграда, јер данас постоји мноштво материјала од којих се нешто гради, међу којима има безопасних, али и штетних, попут азбеста, као и неких опасних органских материјала, указао је председник ЕДА-е.

Пошто су за област рушења и каснијег разврставања и одлагања грађевинског отпада и његовог третмана, као и процеса рециклаже, од тако порушених објеката, неопходна многа техничка и практична знања, која нема свако, неопходна је едукација кадрова и компанија за ове послове, у чему им у Србији и региону могу пуно помоћи изузетни стручни кадрови које окупља Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рецилажу.

Неопходно је, према његовим речима, да се у ове послове укључи и циркуларна економија која искључиво тражи рециклиране материјале, наводећи податке Европске статистике да чак 43 процента отпада у Европи, настаје управо од рушења зграда, што је велики постотак и да се морамо припремити да се у будућности укључимо у циркуларну економију. На томе, према речима председника ЕДА, раде већ многи Универзитети и факултети, што је случај и у Србији, чији су представници јуче имали инспиративна излагања преносећи своја искуства у овој области.

Кобо се заложио за то да Српска и Европска Асоцијација за рушење и компаније треба да раде заједно, јер је ,,Наша асоцијација основана пре 40 година и ми смо на врхунцу у индустрији рушења у Европи“.

ЕДА се, према речима свог председника, састоји од неколико асоцијација у Европи, као што су оне у Холандији, Шпанији и другим европским земљама, међу којима је и Србија и да је постигнут договор ,,да једни другима помогнемо у развоју, да делимо наша знања и да помогнемо колегама у другим земљама да их упутимо у то шта је потребно да раде како би ову област унапредили у својим државама“, у сарадњи са законодавном влашћу.

Неопходно је, такође, да се учимо на грешкама једних од других и да делимо та искуства и знања, како би таквих грешака у будућности било што мање. Можемо помоћи компанијама да уђу у ове послове и покушавамо у сарадњи са Српском асоцијацијом да едукујемо српске компаније у то како се то у Европи ради, и након четири године искуства у раду са српском асоцијацијом имамо веома веома позитивна искуства, а за протекле четири године постали смо и прави пријатељи.

 

Међународна конференција: ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“-дан први

Међународна конференција: ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“-дан први

Међународна дводневна конференцију ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“, у организацији Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рецилажу, са званичним чланством у Европској Асоцијацији – ЕДА (European Demolition Association), отворена је данас у београдском Сава Центру.

Пленарна тема, коју су подржали наши најзначајнији технички универзитети, факултети И друге научне институције,медју којима је И Института нуклеарних наука ,,Винча”, јесте потреба за едукацијом како наше јавности И надлежних институција, тако и компанија и њихових кадрова који ће се бавити овим послом. Конференцији присуствују представници ових индустрија из Финске, Шпаније, Италије, Беглије, Холандије, Енглеске, Француске, Немачке, као и земаља из окружења.

Поздравну реч на свечаном отварању конференције упутио је декан Факултета техничких наука из Чачка, професор др Небојша Митровић, док је предвиђено да други дан овај значајан скуп отвори Франциско Кобо Валеро (Francisco Cobo Valero) – председник Европске федерације за рушење ЕДА (European Demolition Association).

Професор Митровић је нагласио да је управо симболично и утолико значајније што се овај скуп људи од струке, не само из наше земље, већ из многих других европских земаља и нашег региона, одржава управо када ове године веома значајна Европска агенција за рушење ЕДА, обележава 40 година постојања, а њен председник Франциско Кобо Валеро тим поводом досао је у Београду, како би узeо учешће на овој конференцији.

Декан је предочио да је високообразовна институција на чијем је челу, и која је један од суорганизатора конференције, а чији је основни посао образовање, први факултет у Србији који је добио ,,Зелену заставу,, за изузетан резултат свих напора које улажу у овој области.

Он је навео пример раздвајања и разградње грађевинског материјала и грађевинског отпада приликом реконструкције зграде Факултета техничких наука у Чачку, истичући да је то њихов мали допринос ономе што ради Српска асоцијација у обнови свести о потреби разврставања грађевинског отпада, чему би требало да тежимо сви у нашој земљи у настојању да Србија постане модерна европска држава.