Четврта интернационална конференција у Београду

Четврта интернационална конференција у Београду

После две године застоја у организовању конференција, коначно смо успели да се окупимо и лепо се дружимо. Четврта интернационална конференција у организацији СДА, реализована је 29.11.2022. Као и свака конференција коју смо до сада организовали и ова је имала тему – опасни материјали у грађевинарству.

Назив конференције је био „ НАВИКЕ-ПРАКСА-ПРАВИЛА“ да би заинтригрирао јавност о областима у којима радимо, као и доносиоце одлука.

Захвалили бисмо се свим учесницима конференције, излагачима и посетиоцима, јер је атмосфера била интерактивна и сви су били изузетно активни.

Предавања су била животна, едукативна, примери из праксе и мислимо да смо направили леп помак унапред у разумевању нове индустрије за коју се залажемо.

До свега овога не би ни дошло без активности наших чланова и помоћи Инжењерске коморе Србије и компаније SanRock, који су несебично подржали догађај који смо организовали.

Захваљујемо се и Граду Београду, Секретаријату за заштиту животне средине који је активно учествововао у раду конференције и одговарао на сва постављена питања и тиме дао на значају теми која је била идеја водиља за настанак конференције у оваквом облику и обиму.

Веома су значајна искуства наших пријатеља из иностранства, (Аустрија, Шведска,Немачка,Италија,Холандија), који би се кратко могли пренети, да не правимо грешке који су они правили, већ да учимо на њиховим грешкама и направимо добар домаћи модел рада и управљања ресурсом, којег сами стварамо.

Домаћа наука и истраживања су се представили са изузетним пројектом деконтаминације железничких прагова и тиме допринели колико је ова нова индустрија важна на нашем простору.

Показала се и потреба за бољим пројектима у оквиру енергетске ефикасности објеката, тако што би се морали уклањати опасни материјали, и постављати материјали који се могу лакше рециклирати. Из тога произилазе и пасоши објеката које би морали направити.

Издвојили би радове наших чланица везаних за конзервацију, санацију и стабилизацију дивљих и несанитарних депонија и њихово претварање у индустријски простор, као соларне електране и простор за добијање водоника.

Није се могло без циркуларне економије у грађевинарству и једног таквог пројекта који је заживео у општини Чајетина.

По први пут смо имали госта-грађанина, г-ђу Наташу Ковачевић, која је дала увертиру целом дешавању о проблемима са којима се суочавају грађани када се уочи присуство опасних материјала и извођења грађевинских радова на зградама.

Све у свему, ми смо као организатори изузетно задовољни отвореним питањима, датим решењима, као и чињеницом да смо свечано уручили компанијама које су завршиле обука за рад са азбестом међународно признате сертификате.

Предстоји нам велики рад како би задате задатке испунили и презентовали их на следећој конференцији.

Примарни циљ Конференције – да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије

Примарни циљ Конференције – да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије

Дејан Бојовић, председник СДА говорио је за лист privredni.rs
Испод вам преносимо интервју у целости.

“Да би се од рушења и рециклаже грађевинског материјала створила нова индустрија, неопходни су стандардизација и правна регулатива свих послова у том процесу”, каже Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтамиинацију и рециклажу. Шведска је прави пример, она је најбогатија у Европи рудом гвожђа а експлоатише је мање од пет одсто, осталих 95 одсто обезбеђује из рециклаже или увоза. Ми грађевински отпад углавном бацамо и тако губимо најмање 500 милиона евра годишње, а када се узму у обзир трошкови збрињавања тог отпада долази се до суме од најмање милијарду евра годишње.

У београдском хотелу Мажестик 29. новембра ће бити одржана Међународна Конференција о рушењу и рециклажи у организацији Српске асоцијације за ову значајну делатност која је члан Европске асоцијације ЕДА. Ова делатност је код нас занемарена, није чак ни ушла у кључне законске акте из грађевинарства и заштите животне средине. Тим поводом разговарамо са Дејаном Бојовићем председником Српске асоцијације о кључним проблемима који стоје на путу да ова значајна област постане, како каже, нова индустријска грана, као у развијеним европским земљама.

Кад ће бити одржана Конференција и који је значај сектора којим се баве Европска и Српска асоцијација за рушење и рециклажу?

Конференција се одржава у Београду у хотелу Мажестик 29. новембра. Очекујемо долазак представника ресорних министарстава, Града Београда, других локалних самоуправа, академске и научне заједнице, извођача радова. Наш циљ је да укажемо на значај делатности и послова које баштини Српска асоцијација за рушење и деконтаминацију и кровна европска организација која окупља националне организације из двадесетак земаља. Такође, показаћемо позитивне примере из Европске уније и код нас.

На Конференцији ће учествовати и колеге из водећих европских земаља у овој области. Они ће говорити о кључним темама из овог веома значајног сектора који је код нас потпуно занемарен. Тако ће колеге из Шведске говорити о дигитализацији едукације, колеге из Холандије о опасним материјалима у грађевинарству, учесници из Немачке о примерима добре праксе у рециклажи отпада рушења и грађења, а наши гости из Аустрије о аустријскиом моделу рециклаже. Заједно са колегама из Италије, Српска асоцијација ће представити излагање о конзервацији и ревитализацији дивљих депонија у циљу прављења соларних електрана, што је у функцији развоја обновљивих извора енергије. Тај програм желимо да презентујемо широј заједници, посебно локалним самоуптравама, будући да је реч о веома важној и актуелној теми. Ради се о дугорочном пројекту који захтева и одговарајућу технологију и чији су ефекти вишеструки.

Кажете да тај сектор представља нову индустрију. Шта може да се прерађује а ми то не чинимо?

Основно начело 4 индустријске револуције јесте да се од отпада путем рециклаже добију нови материјали, чиме отпад претварамо у драгоцену сировину и чувамо природне ресурсе. Пре свега говоримо о грађевинском отпаду којег има највише, а продукти грађевинског отпада су и челик и стакло и пластика и дрво и велики број других материјала. Када се сагледа колико кошта рушење неког објекта, посебно када тај материјал бацимо на неку ливаду или, што најчешће чинимо, у корита река и загађујемо наш животни простор, добијамо забрињавајуће податке. С друге стране, пуно смо брда и земљишта уништили експлоатацијом нових материјала, уместо да их добијамо рециклажом и чувамо природне ресурсе. А знамо да грађевински материјал никада није био скупљи него што је данас.

Конференција се одржава под слоганом “Навике, пракса и правила”. Зашто баш то? Зато што имамо веома лоше навике и праксу да тако вредан оитпад бацамо, а правила односно прописе још увек немамо. Желимо да покажемо стручној јавности да је то нова индустрија са великим потенцијалом, а ми. како сам слоган каже, треба да отклонимо лошу праксу, навике и правила.

Ваша делатност је, истичете, посебно важна за локалне самоуправе будући да су оне надлежне за многе радове на својој територији?

Управо тако. Предстојећа конференцфија је посебно корисна за локалне самоуправе, јер ће њихови представници видети како могу успешно и ефикасно да решавају проблем дивљих депонија и како комунална предузећа могу да се реорганизују и добију једну другачију друштвену улогу – да грађевински отпад не бацају него да од њега праве нови материјал и уједно чувају животну средину.

Ово што ми радимо пружа могућност научној заједници за иновације, а локалним самоуправама да се осамостале у области рециклаже, да депоније претварају у енергенте, загревају објекте, остварују уштеде и стварају нову индустрију, изузетно важну баш за општине и градове.

Примарни циљ Конференције јесте да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије, а за то нам је потребна измена законске регулативе.

Да ли се нешто променило у регулативи, да ли она препознаје ову област о којој говорите?

Ништа се није променило. И даље рушење као операција спада у припрему терена за неку градњу а изводи га одговорни извођач грађевинских радова. Дакле, ми смо ту важну делатност препустили извођачу радова и због такве регулативе имамо оволико дивљих депонија. А видимо да постоји огроман проблем у изградњи путне инфраструктуре, да недостају разни агрегати, да рушимо планине да би добили те агрегате, вадимо шљунак и песак из река, стварамо планине отпада на другим просторима.

У закону о просторном планирању из 2020. године немамо регулисано рушење, оно се и не помиње, а немамо ни струку јер се у школама не учи о томе. Немамо ни у закону о управљању отпадом дефинисан термин који би задовољио начин рада у овој области, него се грађевинским отпадом прекрива комунални, чиме правимо дуплу штету. Ми касниомо за светом најмање 40 година.

Јесте ли предузимали неке иницијативе пред надлежним институцијама?

Како не, и у писаном облику кроз предлоге и иницијативе, и на јавним расправама и никада то није ушло у законску регулативу. Једино је у Просторни план Србије ушло да је потребно рециклирати 70 одсто отпада од рушења и грађења и у Просторни план Војводине да треба раздвајати грађевински и комунални отпад.

На који начин би најбоље била регулисана ова област, које министарство је надлежно?

Прво, ту припрему законских аката морала би да координирају различита министарства чија делатност покрива ову област, уз нашу стручну подршку. Наша земља не школује кадрове за ову област, Српска асоцијација као члан Европске асоцијације за рушење једина је надлежна да ради те послове. Рушења ће бити све више, имајући у виду све планиране инфраструктурне пројекте, посебно у области изградње ауто путева и брзих саобраћајница али и осталих путева, железница. Тако да је велика потреба за материјалима, а нову индустрију, како ја волим да кажем, не можемо да створимо без стандардизовања тих послова. Када се створи отпад он мора да се претвори у нови материјал а не у депоније без икакве примене, које служе само томе да загађују нашу животну средину. На тај начин подижемо и ниво иновација у сврху рециклаже грађевинског отпада. Наши преци нам нису остављали депоније отпада него су зидали градове и тврђаве користећи, између осталог, и материјал из рушевина, што се да и видети на неким примерима. Овде дакле, говоримо о новим пословима и занимањима, о новој индустрији и уједно заштити животне средине.

Где смо у том погледу односу на земље из окружења и развијени свет?

Имам задовољство што могу да истакнем да је наша асоцијација била један од писаца Протокола ЕУ о рециклажи 70 одсто отпада приликом рушења и грађења, а Србија је била међу првим земљама где је тај акт прочитан.

Земље из окружења нису пуно одмакле у овој области иако су углавном чланице Европске уније. Европа је дала смернице, али свака земља по свом историјском наслеђу и традицији има свој стил градње. Није исти стил градње у Хрватској и Румунији, просто је то тако. Ми каснимо из простог разлога што немамо законску регулативу. И наши суседи касне, неко више неко мање. Али ако кажемо да развијене европске земље рециклирају до 99 одсто отпада а ми се налазимо на нула одсто, то довољно говори о нашој неинвентивности и непрепознавању начина како да ојачамо и направимо нову домаћу индустрију, која би могла да буде покретач нових развојних пројеката не само код нас него и у окружењу. Шведска је прави пример, она је најбогатија у Европи рудом гвожђа а експлоатише је мање од пет одсто. Преко 95 одсто својих потреба обезбеђује из рециклаже или увоза.

Знамо да гвожђе највише утиче на поскупљење градње а ми и то бацамо. Да ли имамо статистику колико је бачено и са којом количином неискоришћеног отпада располажемо? Зато је врло важно да процес рушења уведемо у законске оквире, да имамо начин како се то ради. Прошло је време можемо и лакоћемо. Ако је императив да отворимо каменолом, често и близу насеља, а да бацамо оволико отпада, који може да постане значајна сировина, ту нешто дебело није у реду.

Ту није само реч о новој индустријској грани и материјалних ефектима, него и о заштити животне средине и тзв. “Зеленој агенди”?

Када свему наведеном додамо и негативне ефекте на животну средину, јасно је да је овако рушење које сада имамо скупље од градње. Ми имамо неселективан приступ једном важној области као што су рушење и рециклажа. Колико тиме уништавамо животни простор, колико стрварамо буке, и колико транспорт таквог материјала прави загађујућих честица у ваздуху. Знамо да је Београд врло често један од најзагађенијих градова у свету. Заштита животне средине је додатни разлог, можемо рећи и примарни, да заведемо ред у овој области и да је законски регулишемо.

Једна од активности Асоцијације јесте и деконтаминација отпада?

То је систем спојених судова. Морамо да водимо рачуна о свим материјалима у грађевинарству, посебно о азбесту за који такође немамо никакве протоколе и процедуре, и низу других, који су штетни по здравље људи, биљни и животињски свет. Третман и збрињавање опасних материјала су веома важни за нашу земљу. Када погледамо колико људи умре од разних канцерогених обољења и колико нам је здравље грађана угрожено, а знамо да је рецимо азбест један од узрочника рака плућа, морали би да решавамо тај проблем. Ми немамо ни студије о узроцима таквих обољења.

Наш предлог још стоји на столу да у енергетској ефикасности објеката, тј замени столарије, фасада морамо обавити и уклањање опасних материјала. Да о једном трошку добијемо енергетски ефикасан и здрав објекат. О томе нико не води рачуна.

Ми смо чланови Европске асоцијације и трудимо се да те високе стандарде користимо у нашој земљи. Међутим, видели сте из претходног колико то тешко иде.

Наша асоцијација је у погледу активности на едукацији и имплементацији стандарда ипак водећа у овом делу Европе, наши кадрови су координатори неких активности у земљама централне Европе и окружења. Прошла је све програме за едукацију и издавање сертификата и овлашћена је за издавање европских сертификата у областима којима се бави.

Колики би били ефекти од рециклаже грађевинског отпада, односно колико губимо зато што то не радимо?

На примеру 100 милиона тона отпада, колико се процењује на годишњем нивоу, остварили би уштеде од најмање 500 милиона евра. Ако су трошкови транспорта отпада минимум пет евра долазимо до те бројке, без других трошкова везаних за санације депонија и негативног утицаја на здравље. Ако би томе додали вредност коришћење тог отпада као нове сировине, као и значај те нове индустријске гране, ефекти би били вишеструки.

Преузето са : https://privredni.rs/index.php?gr=25

Светска конференција рушења 2022.

Светска конференција рушења 2022.

Светска конференција  рушења одржана је 16. и 17. новембра у Бечу, Аустрија. На овој конференцији високог нивоа презентовани су изазовни пројекти рушења из целог света.

Као чланови кровне организације ЕДА, присуствовали смо конференцији, где смо се упознали са новом технологијом и имали прилику да чујемо о иновативним решењима који би могли бити одговор на проблеме са којима се индустрија рушења тренутно суочава. Програм конференције је представљао мешавину између теоријских и практичних тема, које су обрадили говорници са три континента.

Конференцију су отворили Стив Дакер (Editor D&Ri, KHL Group) и Томас Каспер (President, Austrian Construction Materials Recycling Association).

Колеге из Финске (Purkupiha Group) су говорили о циркуларној економији и  демонстрирали деконструкцију и поновну употребу коришћених грађевинских компоненти и челичних оквира. Такође су демонстрирали 3Д скенирање пре деконструкције.

Фирма Протранз (Protranz Earthmoving)  са Новог Зеланда је представила пројекат реконструкције цркве коју су погодили земљотреси на Новом Зеланду. За извођење радова користили су багере на даљинско управљање. Овај вид рада је уклонио ризик по здравље и безбедност људи. Протранз је развио мрежу камера које су омогућиле пренос уживо, како би оператер могао да очисти контаминирани материјал унутар катедрале путем даљинског управљања.

Колега из Канаде (DelsanA.I.M. Environmental Services) је говорио о сљедљивости материјала у великим пројектима рушења. У складу са иницијативама одрживог развоја индустрије, следљивост материјала постаје неопходна за сваког озбиљног извођача радова. Овакав тип програма омогућава да се материјали правилно прате, максимизира њихова поновна употреба и ограничи утицај  на животну средину.

Поред интересантних презентација, конфренција је укључила и мини сајам опреме и машина.

 

 

Четврта међународна конференција у Београду

Четврта међународна конференција у Београду

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу је организатор међународне Конференције под називом “Навике-Пракса-Правила”.

Конференција ће се одржати 29.11.2022 хотелу “Мажестик”, у Београду, од 10-18 часова.

Очекујемо долазак представника ресорних министарстава, града Београда, других локалних самоуправа, академске и научне заједнице, извођача радова.
Наш циљ је да укажемо на значај делатности и послова које баштини Српска асоцијација за рушење и деконтаминацију и кровна европска организација (ЕДА) која окупља националне организације из двадесетак земаља. Такође, показаћемо позитивне примере из Европске уније и код нас.

На Конференцији ће учествовати и колеге из водећих европских земаља у овој области. Они ће говорити о кључним темама из овог веома значајног сектора који је код нас потпуно занемарен.
Колеге из Шведске ће говорити о дигитализацији едукације, из Холандије о опасним материјалима у грађевинарству, учесници из Немачке о примерима добре праксе у рециклажи отпада рушења и грађења, а наши гости из Аустрије о аустријскиом моделу рециклаже.

Заједно са колегама из Италије, Српска асоцијација ће представити излагање о конзервацији и ревитализацији дивљих депонија у циљу прављења соларних електрана, што је у функцији развоја обновљивих извора енергије. Тај програм желимо да презентујемо широј заједници, посебно локалним самоуптравама, будући да је реч о веома важној и актуелној теми. Ради се о дугорочном пројекту који захтева и одговарајућу технологију и чији су ефекти вишеструки.

Значај ове Конференције је велики за науку и привреду, за нашу земљу која на оваквим скуповима и манифестацијама, убрзава свој пут ка иновативним технолошким решењима, новим напреднијим начинима рада развијајући коришћење својих ресурса у овој мултидисциплинарној области.

За више информација можете се јавити на мејл:

secretariat@serbiandemolition.org

 

 

СДА потписала споразум о сарадњи са Мрежом инспектора Србије

СДА потписала споразум о сарадњи са Мрежом инспектора Србије

Струковно удружење Мрежа инспектора Србије и Српска асоцијација за рушење, деконтаминцију и рециклажу (Serbian Demolition Association – SDA), потписали су Споразум о пословно-техничкој сарадњи.

Споразум предвиђа сарадњу у области држања обука инспекторима, како би боље обављали надзор над спровођењем решења нарочито оних из комуналне и грађевинске области. Очекивања су да ће овакав вид сарадње допринети унапређењу јавног здравља у Србији.

Циљ је да се инспектори оспособе за рад на терену а од тога ће користи имати и грађани јер ће решења државних органа и судске пресуде, моћи да се брже спроводе у пракси.

Како је и држава загушена огромним бројем неизвршених решења од оваквог једног споразума корист ће имати и државни органи јер ће систем бити уређенији и правно сигурнији.

Весна Полумирац, координатор за управљање пројектом у Мрежи инспектора Србије изјавила је да је овај споразум од значаја јер јача инспекцијски надзор.              

Према њеним речима, идеја је да се искористе знање и искуство које SDA има и да се то све претвори у плодоносне резултате у пракси.

„Идеја је да се искористе искуства ове Асоцијације да ојачамо наше инспекцијске службе. Препознато је да је нама, као инспекторима, потребна стручна сарадња и нека врста упутства и помоћи да ојачамо наш инспекцијски надзор. Нарочито је то важно грађевинским инспекторима и инспекторима за заштиту животне средине, инспекторима за заштиту на раду и комуналним инспекторима“, објаснила је Полумирац.

Она је додала да сваки инспекцијски надзор губи свој смисао, ако се адекватно не спроведе до краја. „Немамо проблема са спровођењем извршења или наплате новчане казне, јер то иде кроз Закон о прекршају али проблем имамо код спровођења решења комуналних инспектора и грађевинских инспетора“, навела је она.  Истакла је да је ово веома значајно за грађане Србије.

„За њих ће бити важно да се, на пример, депоније збрињавају на адекватан начин. У случају да постоји нека депонија која се води на Н.Н. лице, или ми процесуирамо власника или корисника парцеле. То конкретно значи да ћемо ми имати обучену особу која ће спровести то извршење и где ће нам Асоцијација помоћи како да спроведемо то решење, да нас обучи како ћемо управљати тим отпадом. Грађани, логично нису ни свесни, а чак ни ми инспектори, која ту све врста отпада постоји“, појашњава Полумирац.

Додала је да ће бити спроведене обуке како уклонити дивљу депонију, без штете по само земљиште где је депонија била, а и за становништво које живи у близини.

„Извршење не може да се спроведе само тако што ћете ви тај отпад да натоварите и одвезете негде. Морате знати врсту тог отпада а углавном из искуства могу да вам кажем да се то неконтролисано депонује, да вам не кажем колико дивљих депонија имамо у Србији. Ту се депонује намештај, шут, смеће, остаци од амбалаже, све то заврши у земљишту, а затим у животној средини. Ми немамо податак шта је све завршило у земљишту, навела је она.

Циљ је, додаје и да се ојачају капацитети локалних самуправа.

„Да се локална самоуправа ојача кроз имплементацију и примену закона, конкретно везаних за заштиту животне средине и управљање отпадом и правилно збрињавање отпада и његов даљи третман кроз добијање нових производа. Конректно, што се тиче грађевинског отпада 90 одсто тог отпада може да се рециклира (законска обавеза је 70 процената) и тако оствари огромна добит и уштеда у материјалу. А не да нам тај отпад завршава у животној средини и да девастирамо животни простор“, рекао је он.

Она је навела да организација Мрежа инспектора Србије броји око 2000 инспектора. Чланови удружења су републички, покрајински и инспектори локалних самоуправа. Подсетила је и да је ово веома одговоран посао. Да би неко био инспектор, треба да добро познаје закон и има посебна стручна знања из своје изворне надлежности.

Удружење чине инспектори рада, зажтите животне средине, тржишни, ветеринарски, санитарни, просветни, пољопривредни, туристички инспектори, саобраћајни и грађевински инспектори.

Очекује и да SDA и Мрежа инспектора Србије имају своје заједничке пројекте на јачању свести грађана, како би увидели како је све ово о чему говори, опасно и за њихов живот.

„Ми смо дошли до анализа да имамо мали број инспектора из области заштите животне средине. Конкретно Србија броји 4000 инспектора, где је само у области заштите животне средине потребно 2.000 до 3000 инспектора да би покрили све што је потребно. Укупно имамо можда само шест републичких инспектора који се баве отпадним водама. Сличан је број и у Граду Београду“, каже Полумирац.

Председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминцију и рециклажу Дејан Бојовић оценио је да је реч о споразуму који је веома значајан корак ка бољој комуникација инспектора са грађанством и што боље упознавање са областима и материјалима у грађевинарству и у другим областима.

„Споразум који смо потписали са Мрежом је важан у циљу даљег развијања Српске асоцијације за рушење, деконтаминцију, јер је један од наших циљева едукација кадрова и стварање нових занимања на тржишту рада, односно прављење кратких курсева за ужу специјализацију из одређених области којима се ми бавимо. Мрежа инспектора је препознала наш рад, труд и знање у наше место у земљи и Европи и нашли смо наш заједнички интерес и циљ да ову сарадњу подигнемо на ниво Споразума који ће се у догледно време проширити и на друге области“, рекао је Бојовић.

Бојовић је рекао да ће стручно усавршавање инспектора на курсевима бити садржајно, јер је важно да инспектор зна како да на брз и ефикасан начин испита материјал на који је наишао.

„Важно је да инспектор зна ко може брзо да испита материјал да бисмо добили праву лабараторијску слику где се шта налази и са друге стране имамо искуствени начин јер ћемо кроз праксу да их уведемо у скривена места где се налазе опасни материјали и што је најважније, да обучимо и инспекторе и извођаче радова како да се уклони тај материјал, штитећи јавно здравље и да видимо у сарадњи са државом места за трајно збрињавање такве врсте материјала.

Он је поручио да је за државу важно јавно здравље становништва.

„То би требало да буде циљ сваке државне управе, па и ове. Ово јесте први корак, у циљу подизања свести и едукације, како органа који контролишу радове тако и да грађанство да зна колико је лош утицај садашњих лоших навика бацања отпада на средину у којој живе, а те навике су у Србији постале готово правило“, објаснио је Бојовић.

Ојашњава да је Србија пуна депонија и шута који се бацају свуда а да ми нисмо ни свесни колико то утиче на на инвестицоно позиционирање у свету.

„Земља на којој је била депонија, је заувек загађено земљиште. Вама ниједан инвеститор неће да дође на место где је била депонија. То испитују сви. Где год је насут терен не желе да дођу. Ово за шта се ми залажемо је да тога нема. Оно што је још важно напоменути је да ми немамо занимање, односно да се неко кроз систем школства образује да се бави овим проблемима“, објаснио је Бојовић на крају у чему је још значај овог споразума.

Извор: Кућа добрих вести

https://dobrevesti.rs/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/item/14738-kako-do-boljeg-inspekcijskog-nadzora-srpska-asocijacija-za-rusenje,-dekontaminaciju-i-reciklazu-otpada

Позив за спонзорства и учествовање на годишњој конференцији српске асоцијације

Позив за спонзорства и учествовање на годишњој конференцији српске асоцијације

Догађај је планиран да се одигра 29.11.2022. године као међународна конференција и као мини сајам за потенцијалне излагаче опреме.

Ова конференција је планирана у циљу шире едукације о значају циркуларне економије у грађевинарству.

Позивамо све заинтересоване који желе да учествују у раду или самој посети да се јаве на secretariat@serbiandemolition.org

.

ЕДА конференција 2022

ЕДА конференција 2022

После две године, коначно смо имали конференцију лицем у лице, која је приказала активности индустрије у КОВИД ери, нове технологије и правце развијања.

Значајно време је било посвећено едукацији и развијању националних асоцијација  услед нових захтева при самој изради пројеката и извођења радова.

На скупу су били представници како ЕУ, тако и  са свих континената, што само за себе говори о значају ове индустријске гране и колико је важна размена искустава као и позитивних законских решења.

Приказани су потпуно нови концепти пројектовања, рушења, изградње, деконтаминације и рециклаже, нове опреме, као и нових коцепата заштите на раду.

Протекли период је протекао у онлајн комуникацији која је изродила више практичних приручника за обуку и коришћење у раду, које ћемо објавити на језицима чланица.

Договорено је да је следећа конференција буде у Холандији, Амстердаму, док је светски форум за рушење ове године у Европи, у Бечу.

2024. године предвиђено је да Европска конференција буде у Београду, Србија.

Очекујемо да ћемо део атмосфере и новитета представити и на годишњој међународној конференцији Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, која је планирана за крај новембра 2022. године.

ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕДА 2022

ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕДА 2022

Европска асоцијација за рушење (ЕДА) одржала је годишњу конференцију од 9. до 11. јуна 2022. у Паризу.

Током 3 дана одржани су професионални садржаји, изложбе и слободне активности. Ова манифестација је била подељена на стручни део, у оквиру којег је одржано неколико конференција у четвртак и петак, и програм за слободно време.

Током стручног програма одржано је 15 предавања на којима се говорило о рушењу, деконтаминацији и рециклажи. Разговарало се о темама као што су изазови рушења експлозивом, стратегије ЕУ за постизање циркуларног грађевинског екосистема, деконтаминација опасних материја и допринос рециклаже грани циркуларне градње.

Представник СДА на овом догађају је био Дејан Бојовић, председник СДА и члан борда ЕДА.