Критика на рачун решења новог нацрта закона о управљању отпадом за грађевински отпад и мобилна постројења
Нацрт закона о изменама и допунама закона о управљању отпадом легализује садашње стање када је реч о грађевинском отпаду, а то значи наставак неконтролисаног одлагања уместо рециклирања, и отвара могућност да се у мобилним постројењима обавља третман свих врста отпада, што може да угрози људе и животну средину, став је невладиних организација.
Интересовање заинтересоване јавности за онлајн презентацију Нацрта закона о изменама и допунама закона је било толико да је због техничког ограничења од максимално сто учесника, Министарство заштите животне средине морало да организује још једну презентацију следећег дана. Јавна расправа трајала је од 14. октобра до 5. новембра.
Нацрт закона, како кажу у невладином сектору, током рада радне групе доживео је неколико верзија, а добро је да се одустало од намере да се дозволи увоз опасног и неопасног отпада ради енергетског третмана, тачније спаљивања.
Осим лоших решења за грађевински отпад и мобилна постројења за управљање отпадом, невладине организације критикују и одустајање од одредбе која предвиђа оснивање колективног оператера за посебне токове отпада.
Дејан Бојовић, из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, која је имала представника у радној групи, каже да је њихов предлог новог члана прихваћен, али у финалној верзији Нацрта није остављен у целини.
Иако је направљен помак дефинисањем обавезе да се грађевински отпад раздваја на локацији настанка, како би се припремио за третман, односно поновно кориршћење, Нацрт, како истиче легализује садашње стање.
„Како немамо раздвајање грађевинског од других токова отпада, као ни раздвајања опасних од неопасних компоненти материјала, грађевински отпад ће и даље прекривати комуналне депоније, бити насипан на купљеним или закупљеним парцелама, и као и до сада, нелегално истоваран на погодним местима, што је иако забрањено, ипак масовна појава због слабе ефикасности инспекција“, истиче он.
Игор Јездимировић, председник НВО Инжењери заштите животне средине, истакао је да Нацрт закона користи израз мобилно постројење за управљање отпадом, а требало би да употреби мобилно постројење за третман отпада јер се овим прописом даје могућност да се у овим постројењима отпад и и третира.
Такође, узимајући у обзир утицај који ова постројења могу да имају на животну средину, као и капацитете за ефективно контролисање њиховог рада, предлажу да она могу да се користе само за одређене врсте отпада – грађевински и медицински.
То предлажемо јер мали број оператера преузима ову врсту отпада и имајући у виду његову количину у односу на друге врсте отпада, објашњава Јездимировић.
Кристина Цвејанов, експерткиња за управљање отпадом, истиче да се јасно види да постоји добра воља у Министарству заштите животне средине да се надокнади пропуштено и унапреди област управљања отпадом. То доказује рад на изменама два најважнија закона о области отпада – о управљању отпадом и о амбалажи и амбалажном отпаду, као и на изради програма о управљању отпадом и програму циркуларне економије.
Међутим, како каже, евидентно је да фале стручни капацитети у самом Министарству јер је недовољан број запослених ангажован на изради ових докумената.
„Последица је изостанак логичне синхронизације међу овим документима, али и анализе примене закона и ех аnte анализа ефеката измена. Зато је изузетно важно омогућити укључивање јавности у израду законских и планских докумената, јер знање и коментари учесника у систему управљања отпадом доприносе унапређењу законског оквира и олакшавају његову примену“, поручила је она.
Одустајање од колективних оператера за посебне токове отпада, према мишљењу Соње Поповић, менаџерке Архус центра јужне и источне Србије, је такође, лоше решење, јер тиме није дата могућност да колективни оператери сносе финансијску одговорност за одвојено сакупљање посебних токова отпада из домаћинства у које спадају електрични и електронски уређаји, гуме, батерије, отпадна уља. Самим тим је доведена у питање примена чланова Нацрта закона који прописују обавезну сепарацију отпада.
Она истиче да је потребно додатно дефинисати шеме продужене одговорности произвођача, како би се јасно разграничило да трошкови прикупљања ове врсте отпада не падају на терет домаћинстава, комуналних предузећа или јединица локалних самоуправа.
У коментару ове организације на Нацрт наводи се да је један од основних циљева овог прописа развијање свести о управљању отпадом, али да нису разрађене мере за спровођење тог процеса, као и за укључивање јавности.
Архус центар предлаже да се у циљу развијања свести јавности дефинишу механизми И одговорности за њено укључивање у разматрање извештаја о управљању отпадом, као и да се уведе обавеза јавног објављивања годишњих извештаја на сајту институција које су надлежне за њихову припрему.
Извор текста и слике: BALKAN GREEN ENERGY NEWS
