У сарадњи са Инжењерском комором Србије (ИКС), Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу организовала је своју седму годишњу конференцију под називом „Закони – Планови – Пројекти“, са циљем промовисања нове индустрије у Србији, нових занимања и нових материјала.
На отварању догађаја, потпредседник Скупштине ИКС-а, дипл. инж. Давор Ждерић, поздрављајући учеснике, указао је на значај конференције и размене искустава у светлу савремених стручних решења у области рушења, деконтаминације и рециклаже. Истакао је да су учесници ове привредне гране у експанзији, али да поред технолошких морају испуњавати и најновије еколошке стандарде, као и да је неопходна тесна сарадња са стручњацима готово свих инжењерских дисциплина. Посебно је нагласио значај едукације и припреме свих учесника у процесу рада, како би се испунили захтеви које намећу нова законска решења.
Сагледавајући тренутну ситуацију у грађевинској индустрији, нове законске и подзаконске форме, као и појаву нових материјала, констатовано је да се готово читава једна индустрија изгубила — индустрија која се свуда подразумева, а код нас готово да не постоји. Заборављена је јер се сматра основном и полазном за све активности о којима се говори, али без системског приступа њеној примени. Ово је истакао председник СДА, дипл. инж. Дејан Бојовић.
Постављена су кључна питања: о чему је реч, шта је у питању и зашто је до тога дошло? Одговори нису једноставни и налазе се између наученог и практичног, између лоших навика, погрешне праксе и неписаних правила која се подразумевају.
Уколико се одређене радње подразумевају, поставља се питање зашто се не уводе у законске формулације, посебно када је у питању квалификација за обављање делатности. Додатни проблем представља постојање различитих законских решења која потичу из рада више министарстава, без јасне координације и усклађивања, што доводи до њихове неефикасне примене и велике друштвене штете.
Сведоци смо начина на који се код нас третирају послови рушења, адаптације, реконструкције и припреме терена, где су извођачи и пројектанти фокусирани искључиво на процес изградње и коначан изглед објекта, без адекватног вођења евиденције о материјалу који настаје током радова.
Уобичајена је пракса да се овај материјал одвози на депоније, често на локације које нису предвиђене просторним плановима, односно на такозване дивље депоније, најчешће на парцелама у државном или локалном власништву, без обзира на негативан утицај на људе, биљни и животињски свет и водне ресурсе.
Разградња земљишта је огромних размера, посебно имајући у виду да се и хумус третира као отпадни материјал. Тако се плодна земља претвара у депоније и пустиње, ради краткорочног профита.
Иако заштита хумусног слоја постоји у прописима Министарства пољопривреде, она није довољно интегрисана у прописе из области грађевинарства и заштите животне средине, што указује на неопходност боље међуресорне сарадње.
НЕМА ГРАЂЕЊА БЕЗ РУШЕЊА
Урбана регенерација представља важан сегмент рада и захтева не само нова технолошка, већ и адекватна законска решења усклађена са еколошким прописима и принципима циркуларне економије.
Др Татјана Живковић указала је на потребу унапређења законских прописа који се односе на сертификате, као и на проблеме у поступцима јавних набавки, посебно у локалним самоуправама које не располажу адекватним стручним кадром.
ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НИКАДА НЕ ЗАСТАРЕВА
Кроз пример добре праксе, дипл. инж. Јасминка Шеровић представила је значај управљања отпадом од рушења и грађења као ресурса, на начин на који то чине сертификовани привредни субјекти.
Дипл. инж. Јованка Дакић указала је на потребу увођења нових занимања у области рушења, деконтаминације и рециклаже, као и на значај континуиране едукације.
Дипл. инж. Зоран Цекић говорио је о рушењу као почетку урбане регенерације, од израде пројекта до поновне употребе материјала.
Посебну пажњу привукла је презентација предузетнице Гордане Копиловић и породичне фирме „АПА ЦИГЛА“ из Апатина, која на еколошки прихватљив начин рециклира стару циглу и цреп и претвара их у нове материјале за унутрашњу и спољашњу употребу.
Технолошки факултет из Новог Сада представио је радове из области грађевинских материјала, а др Бојан Миљевић и мастер Марија Ковач приказали су примену нових материјала у пракси.
Закључено је да је пред инжењерском заједницом велики задатак и да је неопходно повратити углед домаћег знања и предузетништва кроз интердисциплинарну сарадњу, примену савремених технологија и континуирано усавршавање.