Изазови и решења у области управљања отпадом од грађења и рушења у Републици Србији

Као што је познато, у законодавство Републике Србије од новембра 2023. године уведени су појмови, односно дефинисање управљања отпадом од грађења и рушења, и то Законом о управљању отпадом и Уредбом о начину и поступку управљања отпадом од грађења и рушења. У исто време, у области грађевинарства, Законом о планирању и изградњи још увек није дефинисан појам рушења, преглед објеката који се руше, мониторинг рушења и грађења и др.

Доношењем Правилника о уређивању, управљању, одлагању и депоновању отпада у току извођења радова из 2024. године донекле се ближе уређује, прописује ова област, али појединким члановима уноси конфузију у смислу примене.

Присутна је неусаглашеност важећих прописа у овој области, као и лоша међуресорна сарадња.

Наиме, при рушењу и грађењу објеката, у прописима и у практичној примени, нису дефинисани материјали, у неким од одредаба важећих прописа уводи се евиденција њихових врста и количина и праћење токова од места настанка до локације и начина употребе са доказима о томе. Али у примени не постоји контрола. Све ово за последицу има следеће стање на терену:

  • Након искоришћења грађевинских материјала, остаје грађевински отпад, који се углавном не третира на одговарајући начин у Србији, а који би требало на неки начин искористити и рециклирати, посебно онај који настаје рушењем објеката. Примера ради, у ЕУ количина отпада из грађевинске индустрије је око 35-43% укупног отпада, док у Србији овај проценат достиже чак 70%. Добар пример земаља ЕУ је Аустрија, где су постављени ефикасни системи за рециклажу грађевинског отпада, за разлику од РС, где доминира “дивље” одлагање.

Места за рециклажу и правилно одлагање отпада од рушења и грађења практично не постоје, осим на пар специјализованих локација. Као највећи проблем представља недостатак лиценцираних оператера за руковање овим отпадом, нарочито имајући у виду чињеницу да у РС није дефинисана едукација, занимања, сертификација, лиценце, стручна обука како појединаца, тако и регистрованих привредних субјеката. Поред тога, у пракси не постоје ни локације за складиштење, за третман и на крају за одлагање отпада. Проблем је недостатак усмерења у пракси отпада од грађења и рушења ка одрживим решењима кроз рециклажу и поновну употребу.

  • Следеће, за израду Планова управљања отпадом од грађења и рушења није прописано које услове обрађивач треба да испуњава, да би могао да их сачињава.

Зато се Решења о сагласности на План управљања отпадом од грађења и рушења, издају без потребних критеријума и са одређеним недостацима у односу на одредбе важеће Уредбе. Пројектантским кућама је само важно да приложе такав План за ЦЕОП за исходовање Решења о грађевинској дозволи.

  • Са друге стране, извођачи радова “проналазе” потврду да у кругу од 50 километара нема оператера који би примио отпад од рушења и грађења са територије локалне заједнице, и тако испуњавају услов према горе наведеном Правилнику, што за последицу има одлагање отпада на дивље депоније. Тако, добијањем једног документа о кретању отпада за било коју врсту отпада са индексним бројем из групе 17 инвеститори практично испуњавају прописан услов за издавање Решења о употребној дозволи. А, инвеститори се никако не баве било којом врстом отпада са градилишта ако им је издатo Решење о грађевинској дозволи пре 4. августа 2023. године.

Ово су разлози који говоре у прилог констатацији да је лоша међуресорна сарадња Министарства заштите животне средине и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Предлози решења

Пут према решењу лежи у усвајању принципа и примени циркуларне економије у грађевинској индустрији, што укључује селективно рушење, деконтаминацију и рециклажу. Ово је постао глобални тренд, у Европској унији планира се обавезно спровођење прецизних ревизија објеката пре него што се они сруше, са посебним нагласком на идентификовање опасних материјала. Овај приступ подразумева да се материјали који могу бити рециклирани не одлажу на депоније, већ се поново користе у индустрији. То захтева специјализоване раднике и усаглашавање законодавства.

У Републици Србији се тренутно суочавамо са великим изазовима у примени ових стандарда, али постоје наznake да би правилно управљање отпадом могло донети и нове пословне прилике, као што је отварање нових радних места у индустрији. Зато је потребно дефинисати и усагласити улоге индустрије, власти и различитих сектора у имплементацији протокола за бољу инфраструктуру и менаџмент отпада од рушења и грађења.

Решење захтева измене и допуне законске регулативе, као и обуку стручњака и оператера за адекватан рад са отпадом од рушења и грађења. Такође, неопходно је успоставити системе за правилну рециклажу и одлагање отпада, као и примену економских подстицаја, нпр. таксе за неразврставање отпада на месту настанка и неодговорно одлагање отпада, које би мотивисале грађевинске компаније да рециклирају материјале. У том контексту, постоји и међународна сарадња која помаже у усаглашавању законодавства са ЕУ стандардима и омогућава финансијску подршку за имплементацију циркуларне економије.

Иако је тренутна ситуација у вези са управљањем отпадом од грађења и рушења у Србији и даље проблематична, постоје јасно дефинисани правци деловања:

  • правилна примена циркуларне економије,
  • обука радне снаге и свих учесника у процесу,
  • стварање нових радних места, и
  • усаглашавање са међународним нормама.

За успешан развој у овом сегменту неопходна је широка сарадња између индустрије, власти и међународних организација, као и конкретне акције на локалном нивоу за усмеравање отпада према рециклажи, уместо ка депонијама. Од 2025. године у ЕУ се неће моћи рушити нити један објекат, нити почети припреме за изградњу, уколико се претходно не изврши званичан преглед од чега се он састоји и шта се, у којим количинама и како може искористити у рециклажи, а шта не може, а посебно да ли има опасног отпада. Овај посао може да врши само квалификовани стручњак, имајући у виду да се морају идентификовати, препознати материјали који су опасни (од вештачке минералне вуне и цемента, преко минералних уља и радиоактивних аларма за дим, до изолационих материјала са ЦФЦ и електричних компонената са штетним материјама и др.). То непостојање дефинисаног занимања и система лиценцирања је и примедба српских стручњака из овог поља, чак и на иновиране домаће прописе.

Иначе, Одлуком Владе РС, започето је планирање једног броја постројења за прераду грађевинског отпада до 2027. године и других постројења у будућем периоду, што је апсолутно за похвалу. Међутим, у односу на горе изнету проблематику у овој области, поставља се питање, како до тада локална самоуправа треба да поступа? Све ово, имајући у виду чињеницу да је локална самоуправа према позитивним прописима одговорна, односно у обавези да регулише област управљања отпадом од грађења и рушења на својој територији, а већина од њих је без планираних и расположивих финансијских средстава за потребне активности.

Извештај са годишње конференције биће накнадно објављен.

СДА вам жели срећне празнике и успешну Нову годину!