Деконтаминацију зграда могуће извршити и приликом реконструкције. На пример, азбест, који се ставља у кућице лифтова због смањења трења приликом кретања, је веома штетан, али је могуће избацити га баш приликом реновирања. “Уколико то не урадите тада, када реновирате, онда ће он доспети у ваздух и ви ћете то удисати. У Француској се о томе води рачуна и уколико продајете кућу то није наивно. Долази обучени проценитељ који утврђује да ли има отровног материјала. Уколико се утврди да има азбеста, онда продавац мора да га уклони или да купци плати уклањање”, појаснио је Бланко.

”Циљ рушења је да буде безбедно, да се изведе деконтаминација, да се материјали максимално искористе за поновну употребу, да се утврде стандарди за акредитацију оних који руше, да погон за рециклажу по могућству буде на самом градилишту. То је тренд у ЕУ, који би и Србија требало да следи”, истиче Хосе Бланко и додаје да је од пресудне важности процена животног века зграда и материјала.

“Када то знамо онда можемо знати и да ли ћемо кроз неколико деценија моћи да искористимо те материјале”, истакао је он на данашњем скупу у Ректорату Београдског универзитета.

 

извор: МОНДО