Председник СДА Дејан Бојовић, говорио је за РТВ о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом.
“Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу” активно је учествовала у припреми Нацрта закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом као део Радне групе.
Њихов предлог је прихваћен и грађевински отпад се први пут нашао у закону. Према речима председника асоцијације Дејана Бојовића годинама се боре за регулисање управљања грађевинским отпадом и послова у вези са тим јер у свету је то нова индустрија која прави профит, а која у Европи постоји 40 година.
“Ми се 10 година боримо да та област добије законски оквир и кроз Закон о управљању отпадом и кроз Закон о изградњи и просторном планирању, тако да смо коначно постигли циљ”.
Незваничне процене су, узимајући у обзир инфраструктурне радове који су велики, градњу и реконструкцију објаката у градовима, изградњу брзих путева и аутопутева, да је та количина отпада који се ствара грађењем и рушењем већа од 100 милиона тона годишње.
То су огромне количине грађевинског отпада који се рециклажом може користити у разне сврхе, а код нас се уопште не користи, каже Бојовић.
Бојовић додаје да је предлог, на основу којег је грађевински отпад ушао у Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом и добио и свој члан, врло конкретан.
Нацртом закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом направљен је велики корак за управљање грађевинским отпадом, сматра Бојовић и додаје да нико не измишља топлу воду јер се таква пракса, коришћења те врсте отпада, користи у свету и ми покушавамо да то уведемо и код нас.
То је добар начин да се тај материјал искористи максимално и добије своју пуну функцију.Тиме бисмо смањили коришћење природних материјала и минералних сировина које се бесомучно троше у овом грађевинском буму који се тренутно дешава код нас.
Корист је вишеструка, уштедели бисмо природне ресурсе, смањили количине отпада на депонијама и утицај на животну средину, каже Дејан Бојовић.
Пер- и полифлуороалкил супстанце (ПФАС) се могу користити у разним врстама зграда и имају многе функције. Међутим, они су веома опасни за наше здравље и животну средину.
Из тог разлога, ЕДИ је сарађивао са АRCADIS-ом на креирању новог вебинара под називом „Управљање контаминацијом ПФАС-ом у зградама“ и бавиће се опасностима и процесом деконтаминације ПФАС-а. Овај вебинар ће представити експерт Томас Хелд и он ће се одржати 1. децембра.
Учешће на овом вебинару је потпуно бесплатно за све учеснике, потребно је само да се региструјете унапред. Из логистичких разлога, број учесника је ограничен самом платформом.
Европски институт за деконтаминацију је у контакту са Генералним директоратом Европске комисије за запошљавање како би разјаснио следеће кораке.
Постоји битан напредак у вези са управљањем и изложеношћу азбестом. Европски парламент је последњих недеља одобрио примену снажнијих мера за све послове где постоји изложеност овој опасној материји.
У том смислу, ЕДИ детаљно проучава ове модификације како би могао да саветује своје чланове. Такође, проучавање ових промена је једна од главних тачака о којима ће се расправљати на наредним састанцима радне групе за опасне материје.
ЕДИ је такође контактирао Генерални директорат Европске комисије за запошљавање како би сазнао наредне кораке које треба предузети у том погледу. Агенција је саопштила да ради на ажурирању Директиве 2009/148/ЕЦ (Directive 2009/148/E) и да, у принципу, мере неће бити спроведене до средине 2022. године.
Више инфпрмација о радној групи за опасне материје на:
ЕДА је недавно учествовала као панелиста на првом састанку Форума градње високог нивоа.
Почетком октобра, Европска асоцијација за рушење, ЕДА, била је једна од институција која је учествовала на првом састанку.
Према речима саме организације, овај први састанак може бити „успешно отварање дијалога на путу транзиције ка зеленом, дигиталном екосистему грађевинске индустрије“.
На састанку се говорилo о темама као што су опоравак грађевинског сектора након пандемије KОВИД-19, нови изазови са којима се суочавамо (климатска криза, дигитализација, итд.) и о различитим иницијативама које постоје на европском нивоу за кретање ка зеленијем, циркуларном моделу.
