ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕДА 2023

ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЕДА 2023

ЕДА (Eurоpean Demolition Association) је одржала годишњу конференцију у Амстердаму од 15. до 17. јуна уз подршку ВЕРАС-а, Националне Асоцијације Холандије и Европског Института за Деконтаминацију.

Конференција је окупила значајне учеснике из области рушења, деконтаминације и рециклаже, који се баве овим пословима у ЕУ и широм света. На конференцији су разматрани догађаји и активности из претходне године, као и смернице за будући период.

Посебна пажња је посвећена штампаним материјалима који су израђени у претходном периоду и њиховом значају у едукацији чланова и других заинтересованих страна.

Такође је уведена и нова награда за најбољи студентски рад на тему „ ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ“, за области рушења, деконтаминације и рециклаже у којој већ учествују и радови из наше земље. Ова награда ће се по први пут доделити 2024. године, а као национална асоцијација ћемо и своје награде доделити на конференцији која се традиционално одржава у новембру месецу.

Напредак индустрије у свим државама је видљив, а очекују се додатна унапређења кроз измене законских форми и повећање броја чланова извођача и пројектаната кроз редовну едукацију и специјализацију. Конференција је била пуна интересантних примера из праксе који се користе као добри примери и дају упутства за најбоље управљање овим процесима рада.

Занимљиво је било представљање Европске комисије и њихових планова како би се целокупна област учврстила и добила још значајнију улогу.

На крају, конференција је пружила могућност упознавања са тенденцијама којима тежи наша индустрија, дружења и размењивања искуства са колегама.

Budite deo Izveštaja o industriji rušenja u Evropi 2023

Budite deo Izveštaja o industriji rušenja u Evropi 2023

Evropska asocijacija za rušenje (EDA) ponovo sprovodi ankete kako bi prikupila statističke podatke i pripremila Izveštaj o industriji rušenja u Evropi 2023. godine.

Ova anketa je od izuzetne važnosti za industriju rušenja. Prikupljeni podaci će omogućiti bolje razumevanje tržišta i uticaja faktora kao što su tehnologija, zakonodavstvo i ekonomija na sektor rušenja. Pored toga, rezultati ankete će pomoći u otkrivanju novih trendova i potencijalnih izazova, što će biti od koristi za sve učesnike u industriji.

Svaka kompanija koja ispuni anketu dobiće besplatan pristup Izveštaju o industriji rušenja u Evropi 2023. godine kada bude završen.

Ankete su dostupne na srpskom jeziku.

– Link za anketu za IZVOĐAČE: https://www.surveymonkey.com/r/Con_SE

– Link za anketu za PROIZVOĐAČE: https://www.surveymonkey.com/r/Sup_SR

Unapred hvala na vašem vremenu i saradnji.

 

ВЕБИНАР: „Различите европске перспективе на нову Директиву о азбесту“

ВЕБИНАР: „Различите европске перспективе на нову Директиву о азбесту“

ЕДИ је припремио вебинар за оне заинтересоване за деконтаминацију абеста и нову европску директиву.

Под насловом „Различите европске перспективе на нову Директиву о азбесту“, говорници,  Каи Салми из САП-а (SAP), Ад Шап из ВЕРАС-а (VERAS)  и гђа Соухила Паре из СЕДДРЕ-а (SEDDRE) , саставили су перспективе о овом питању из различитих европских земаља. На вебинару ће се разговарати о овој теми, а завршиће се уобичајеном рундом питања и одговора.

Ако вас занима како се различите земље баве азбестом, или желите да сазнате више о новој Директиви о азбесту и како ће она утицати на индустрију, пријавите се!

Одржаће се 21. фебруара у 15:00 сати (CET). Учешће је потпуно бесплатно за све полазнике, само је потребно да се региструју унапред на сајту ЕДИ јер је број учесника ограничен (пријаве ће се примати по строгом редоследу пријављивања).

Можете се пријавити кликом на линк:

https://www.decontaminationinstitute.org/education/webinars/edi-webinar-the-different-european-perspectives-on-the-new-asbestos-directive/?utm_source=mailpoet&utm_medium=email&utm_campaign=What+are+the+different+European+perspectives+on+the+new+Asbestos+Directive%3F+Join+our+next+webinar+to+find+out%21

Четврта интернационална конференција у Београду

Четврта интернационална конференција у Београду

После две године застоја у организовању конференција, коначно смо успели да се окупимо и лепо се дружимо. Четврта интернационална конференција у организацији СДА, реализована је 29.11.2022. Као и свака конференција коју смо до сада организовали и ова је имала тему – опасни материјали у грађевинарству.

Назив конференције је био „ НАВИКЕ-ПРАКСА-ПРАВИЛА“ да би заинтригрирао јавност о областима у којима радимо, као и доносиоце одлука.

Захвалили бисмо се свим учесницима конференције, излагачима и посетиоцима, јер је атмосфера била интерактивна и сви су били изузетно активни.

Предавања су била животна, едукативна, примери из праксе и мислимо да смо направили леп помак унапред у разумевању нове индустрије за коју се залажемо.

До свега овога не би ни дошло без активности наших чланова и помоћи Инжењерске коморе Србије и компаније SanRock, који су несебично подржали догађај који смо организовали.

Захваљујемо се и Граду Београду, Секретаријату за заштиту животне средине који је активно учествововао у раду конференције и одговарао на сва постављена питања и тиме дао на значају теми која је била идеја водиља за настанак конференције у оваквом облику и обиму.

Веома су значајна искуства наших пријатеља из иностранства, (Аустрија, Шведска,Немачка,Италија,Холандија), који би се кратко могли пренети, да не правимо грешке који су они правили, већ да учимо на њиховим грешкама и направимо добар домаћи модел рада и управљања ресурсом, којег сами стварамо.

Домаћа наука и истраживања су се представили са изузетним пројектом деконтаминације железничких прагова и тиме допринели колико је ова нова индустрија важна на нашем простору.

Показала се и потреба за бољим пројектима у оквиру енергетске ефикасности објеката, тако што би се морали уклањати опасни материјали, и постављати материјали који се могу лакше рециклирати. Из тога произилазе и пасоши објеката које би морали направити.

Издвојили би радове наших чланица везаних за конзервацију, санацију и стабилизацију дивљих и несанитарних депонија и њихово претварање у индустријски простор, као соларне електране и простор за добијање водоника.

Није се могло без циркуларне економије у грађевинарству и једног таквог пројекта који је заживео у општини Чајетина.

По први пут смо имали госта-грађанина, г-ђу Наташу Ковачевић, која је дала увертиру целом дешавању о проблемима са којима се суочавају грађани када се уочи присуство опасних материјала и извођења грађевинских радова на зградама.

Све у свему, ми смо као организатори изузетно задовољни отвореним питањима, датим решењима, као и чињеницом да смо свечано уручили компанијама које су завршиле обука за рад са азбестом међународно признате сертификате.

Предстоји нам велики рад како би задате задатке испунили и презентовали их на следећој конференцији.

Примарни циљ Конференције – да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије

Примарни циљ Конференције – да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије

Дејан Бојовић, председник СДА говорио је за лист privredni.rs
Испод вам преносимо интервју у целости.

“Да би се од рушења и рециклаже грађевинског материјала створила нова индустрија, неопходни су стандардизација и правна регулатива свих послова у том процесу”, каже Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтамиинацију и рециклажу. Шведска је прави пример, она је најбогатија у Европи рудом гвожђа а експлоатише је мање од пет одсто, осталих 95 одсто обезбеђује из рециклаже или увоза. Ми грађевински отпад углавном бацамо и тако губимо најмање 500 милиона евра годишње, а када се узму у обзир трошкови збрињавања тог отпада долази се до суме од најмање милијарду евра годишње.

У београдском хотелу Мажестик 29. новембра ће бити одржана Међународна Конференција о рушењу и рециклажи у организацији Српске асоцијације за ову значајну делатност која је члан Европске асоцијације ЕДА. Ова делатност је код нас занемарена, није чак ни ушла у кључне законске акте из грађевинарства и заштите животне средине. Тим поводом разговарамо са Дејаном Бојовићем председником Српске асоцијације о кључним проблемима који стоје на путу да ова значајна област постане, како каже, нова индустријска грана, као у развијеним европским земљама.

Кад ће бити одржана Конференција и који је значај сектора којим се баве Европска и Српска асоцијација за рушење и рециклажу?

Конференција се одржава у Београду у хотелу Мажестик 29. новембра. Очекујемо долазак представника ресорних министарстава, Града Београда, других локалних самоуправа, академске и научне заједнице, извођача радова. Наш циљ је да укажемо на значај делатности и послова које баштини Српска асоцијација за рушење и деконтаминацију и кровна европска организација која окупља националне организације из двадесетак земаља. Такође, показаћемо позитивне примере из Европске уније и код нас.

На Конференцији ће учествовати и колеге из водећих европских земаља у овој области. Они ће говорити о кључним темама из овог веома значајног сектора који је код нас потпуно занемарен. Тако ће колеге из Шведске говорити о дигитализацији едукације, колеге из Холандије о опасним материјалима у грађевинарству, учесници из Немачке о примерима добре праксе у рециклажи отпада рушења и грађења, а наши гости из Аустрије о аустријскиом моделу рециклаже. Заједно са колегама из Италије, Српска асоцијација ће представити излагање о конзервацији и ревитализацији дивљих депонија у циљу прављења соларних електрана, што је у функцији развоја обновљивих извора енергије. Тај програм желимо да презентујемо широј заједници, посебно локалним самоуптравама, будући да је реч о веома важној и актуелној теми. Ради се о дугорочном пројекту који захтева и одговарајућу технологију и чији су ефекти вишеструки.

Кажете да тај сектор представља нову индустрију. Шта може да се прерађује а ми то не чинимо?

Основно начело 4 индустријске револуције јесте да се од отпада путем рециклаже добију нови материјали, чиме отпад претварамо у драгоцену сировину и чувамо природне ресурсе. Пре свега говоримо о грађевинском отпаду којег има највише, а продукти грађевинског отпада су и челик и стакло и пластика и дрво и велики број других материјала. Када се сагледа колико кошта рушење неког објекта, посебно када тај материјал бацимо на неку ливаду или, што најчешће чинимо, у корита река и загађујемо наш животни простор, добијамо забрињавајуће податке. С друге стране, пуно смо брда и земљишта уништили експлоатацијом нових материјала, уместо да их добијамо рециклажом и чувамо природне ресурсе. А знамо да грађевински материјал никада није био скупљи него што је данас.

Конференција се одржава под слоганом “Навике, пракса и правила”. Зашто баш то? Зато што имамо веома лоше навике и праксу да тако вредан оитпад бацамо, а правила односно прописе још увек немамо. Желимо да покажемо стручној јавности да је то нова индустрија са великим потенцијалом, а ми. како сам слоган каже, треба да отклонимо лошу праксу, навике и правила.

Ваша делатност је, истичете, посебно важна за локалне самоуправе будући да су оне надлежне за многе радове на својој територији?

Управо тако. Предстојећа конференцфија је посебно корисна за локалне самоуправе, јер ће њихови представници видети како могу успешно и ефикасно да решавају проблем дивљих депонија и како комунална предузећа могу да се реорганизују и добију једну другачију друштвену улогу – да грађевински отпад не бацају него да од њега праве нови материјал и уједно чувају животну средину.

Ово што ми радимо пружа могућност научној заједници за иновације, а локалним самоуправама да се осамостале у области рециклаже, да депоније претварају у енергенте, загревају објекте, остварују уштеде и стварају нову индустрију, изузетно важну баш за општине и градове.

Примарни циљ Конференције јесте да допринесе томе да у Србији поставимо темеље једне нове индустрије, а за то нам је потребна измена законске регулативе.

Да ли се нешто променило у регулативи, да ли она препознаје ову област о којој говорите?

Ништа се није променило. И даље рушење као операција спада у припрему терена за неку градњу а изводи га одговорни извођач грађевинских радова. Дакле, ми смо ту важну делатност препустили извођачу радова и због такве регулативе имамо оволико дивљих депонија. А видимо да постоји огроман проблем у изградњи путне инфраструктуре, да недостају разни агрегати, да рушимо планине да би добили те агрегате, вадимо шљунак и песак из река, стварамо планине отпада на другим просторима.

У закону о просторном планирању из 2020. године немамо регулисано рушење, оно се и не помиње, а немамо ни струку јер се у школама не учи о томе. Немамо ни у закону о управљању отпадом дефинисан термин који би задовољио начин рада у овој области, него се грађевинским отпадом прекрива комунални, чиме правимо дуплу штету. Ми касниомо за светом најмање 40 година.

Јесте ли предузимали неке иницијативе пред надлежним институцијама?

Како не, и у писаном облику кроз предлоге и иницијативе, и на јавним расправама и никада то није ушло у законску регулативу. Једино је у Просторни план Србије ушло да је потребно рециклирати 70 одсто отпада од рушења и грађења и у Просторни план Војводине да треба раздвајати грађевински и комунални отпад.

На који начин би најбоље била регулисана ова област, које министарство је надлежно?

Прво, ту припрему законских аката морала би да координирају различита министарства чија делатност покрива ову област, уз нашу стручну подршку. Наша земља не школује кадрове за ову област, Српска асоцијација као члан Европске асоцијације за рушење једина је надлежна да ради те послове. Рушења ће бити све више, имајући у виду све планиране инфраструктурне пројекте, посебно у области изградње ауто путева и брзих саобраћајница али и осталих путева, железница. Тако да је велика потреба за материјалима, а нову индустрију, како ја волим да кажем, не можемо да створимо без стандардизовања тих послова. Када се створи отпад он мора да се претвори у нови материјал а не у депоније без икакве примене, које служе само томе да загађују нашу животну средину. На тај начин подижемо и ниво иновација у сврху рециклаже грађевинског отпада. Наши преци нам нису остављали депоније отпада него су зидали градове и тврђаве користећи, између осталог, и материјал из рушевина, што се да и видети на неким примерима. Овде дакле, говоримо о новим пословима и занимањима, о новој индустрији и уједно заштити животне средине.

Где смо у том погледу односу на земље из окружења и развијени свет?

Имам задовољство што могу да истакнем да је наша асоцијација била један од писаца Протокола ЕУ о рециклажи 70 одсто отпада приликом рушења и грађења, а Србија је била међу првим земљама где је тај акт прочитан.

Земље из окружења нису пуно одмакле у овој области иако су углавном чланице Европске уније. Европа је дала смернице, али свака земља по свом историјском наслеђу и традицији има свој стил градње. Није исти стил градње у Хрватској и Румунији, просто је то тако. Ми каснимо из простог разлога што немамо законску регулативу. И наши суседи касне, неко више неко мање. Али ако кажемо да развијене европске земље рециклирају до 99 одсто отпада а ми се налазимо на нула одсто, то довољно говори о нашој неинвентивности и непрепознавању начина како да ојачамо и направимо нову домаћу индустрију, која би могла да буде покретач нових развојних пројеката не само код нас него и у окружењу. Шведска је прави пример, она је најбогатија у Европи рудом гвожђа а експлоатише је мање од пет одсто. Преко 95 одсто својих потреба обезбеђује из рециклаже или увоза.

Знамо да гвожђе највише утиче на поскупљење градње а ми и то бацамо. Да ли имамо статистику колико је бачено и са којом количином неискоришћеног отпада располажемо? Зато је врло важно да процес рушења уведемо у законске оквире, да имамо начин како се то ради. Прошло је време можемо и лакоћемо. Ако је императив да отворимо каменолом, често и близу насеља, а да бацамо оволико отпада, који може да постане значајна сировина, ту нешто дебело није у реду.

Ту није само реч о новој индустријској грани и материјалних ефектима, него и о заштити животне средине и тзв. “Зеленој агенди”?

Када свему наведеном додамо и негативне ефекте на животну средину, јасно је да је овако рушење које сада имамо скупље од градње. Ми имамо неселективан приступ једном важној области као што су рушење и рециклажа. Колико тиме уништавамо животни простор, колико стрварамо буке, и колико транспорт таквог материјала прави загађујућих честица у ваздуху. Знамо да је Београд врло често један од најзагађенијих градова у свету. Заштита животне средине је додатни разлог, можемо рећи и примарни, да заведемо ред у овој области и да је законски регулишемо.

Једна од активности Асоцијације јесте и деконтаминација отпада?

То је систем спојених судова. Морамо да водимо рачуна о свим материјалима у грађевинарству, посебно о азбесту за који такође немамо никакве протоколе и процедуре, и низу других, који су штетни по здравље људи, биљни и животињски свет. Третман и збрињавање опасних материјала су веома важни за нашу земљу. Када погледамо колико људи умре од разних канцерогених обољења и колико нам је здравље грађана угрожено, а знамо да је рецимо азбест један од узрочника рака плућа, морали би да решавамо тај проблем. Ми немамо ни студије о узроцима таквих обољења.

Наш предлог још стоји на столу да у енергетској ефикасности објеката, тј замени столарије, фасада морамо обавити и уклањање опасних материјала. Да о једном трошку добијемо енергетски ефикасан и здрав објекат. О томе нико не води рачуна.

Ми смо чланови Европске асоцијације и трудимо се да те високе стандарде користимо у нашој земљи. Међутим, видели сте из претходног колико то тешко иде.

Наша асоцијација је у погледу активности на едукацији и имплементацији стандарда ипак водећа у овом делу Европе, наши кадрови су координатори неких активности у земљама централне Европе и окружења. Прошла је све програме за едукацију и издавање сертификата и овлашћена је за издавање европских сертификата у областима којима се бави.

Колики би били ефекти од рециклаже грађевинског отпада, односно колико губимо зато што то не радимо?

На примеру 100 милиона тона отпада, колико се процењује на годишњем нивоу, остварили би уштеде од најмање 500 милиона евра. Ако су трошкови транспорта отпада минимум пет евра долазимо до те бројке, без других трошкова везаних за санације депонија и негативног утицаја на здравље. Ако би томе додали вредност коришћење тог отпада као нове сировине, као и значај те нове индустријске гране, ефекти би били вишеструки.

Преузето са : https://privredni.rs/index.php?gr=25

Светска конференција рушења 2022.

Светска конференција рушења 2022.

Светска конференција  рушења одржана је 16. и 17. новембра у Бечу, Аустрија. На овој конференцији високог нивоа презентовани су изазовни пројекти рушења из целог света.

Као чланови кровне организације ЕДА, присуствовали смо конференцији, где смо се упознали са новом технологијом и имали прилику да чујемо о иновативним решењима који би могли бити одговор на проблеме са којима се индустрија рушења тренутно суочава. Програм конференције је представљао мешавину између теоријских и практичних тема, које су обрадили говорници са три континента.

Конференцију су отворили Стив Дакер (Editor D&Ri, KHL Group) и Томас Каспер (President, Austrian Construction Materials Recycling Association).

Колеге из Финске (Purkupiha Group) су говорили о циркуларној економији и  демонстрирали деконструкцију и поновну употребу коришћених грађевинских компоненти и челичних оквира. Такође су демонстрирали 3Д скенирање пре деконструкције.

Фирма Протранз (Protranz Earthmoving)  са Новог Зеланда је представила пројекат реконструкције цркве коју су погодили земљотреси на Новом Зеланду. За извођење радова користили су багере на даљинско управљање. Овај вид рада је уклонио ризик по здравље и безбедност људи. Протранз је развио мрежу камера које су омогућиле пренос уживо, како би оператер могао да очисти контаминирани материјал унутар катедрале путем даљинског управљања.

Колега из Канаде (DelsanA.I.M. Environmental Services) је говорио о сљедљивости материјала у великим пројектима рушења. У складу са иницијативама одрживог развоја индустрије, следљивост материјала постаје неопходна за сваког озбиљног извођача радова. Овакав тип програма омогућава да се материјали правилно прате, максимизира њихова поновна употреба и ограничи утицај  на животну средину.

Поред интересантних презентација, конфренција је укључила и мини сајам опреме и машина.

 

 

Четврта међународна конференција у Београду

Четврта међународна конференција у Београду

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу је организатор међународне Конференције под називом “Навике-Пракса-Правила”.

Конференција ће се одржати 29.11.2022 хотелу “Мажестик”, у Београду, од 10-18 часова.

Очекујемо долазак представника ресорних министарстава, града Београда, других локалних самоуправа, академске и научне заједнице, извођача радова.
Наш циљ је да укажемо на значај делатности и послова које баштини Српска асоцијација за рушење и деконтаминацију и кровна европска организација (ЕДА) која окупља националне организације из двадесетак земаља. Такође, показаћемо позитивне примере из Европске уније и код нас.

На Конференцији ће учествовати и колеге из водећих европских земаља у овој области. Они ће говорити о кључним темама из овог веома значајног сектора који је код нас потпуно занемарен.
Колеге из Шведске ће говорити о дигитализацији едукације, из Холандије о опасним материјалима у грађевинарству, учесници из Немачке о примерима добре праксе у рециклажи отпада рушења и грађења, а наши гости из Аустрије о аустријскиом моделу рециклаже.

Заједно са колегама из Италије, Српска асоцијација ће представити излагање о конзервацији и ревитализацији дивљих депонија у циљу прављења соларних електрана, што је у функцији развоја обновљивих извора енергије. Тај програм желимо да презентујемо широј заједници, посебно локалним самоуптравама, будући да је реч о веома важној и актуелној теми. Ради се о дугорочном пројекту који захтева и одговарајућу технологију и чији су ефекти вишеструки.

Значај ове Конференције је велики за науку и привреду, за нашу земљу која на оваквим скуповима и манифестацијама, убрзава свој пут ка иновативним технолошким решењима, новим напреднијим начинима рада развијајући коришћење својих ресурса у овој мултидисциплинарној области.

За више информација можете се јавити на мејл:

secretariat@serbiandemolition.org