Састанак борда директора EDA
Били смо гости на додели годишњих награда које додељује НФДЦ.
У Београду,28.03.2018.године, на свечаности одржаној у свечаној сали ректората Београдског универзитета ,председнику Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу,је додељено признање “Капетан Миша Анастасијевић”.
Србија годишње губи више од 400 милиона евра зато што не прерађује грађевински отпад, процењују стручњаци.
Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу организатор је међународне Конференције Индустрија рушења 24. новембра у свечаној сали београдског Ректората.
На скупу који ће отворити бивши ректор др. Бранко Ковачевић еминентни стручњаци из Србије и Европе говориће о значају рециклаже грађевинског отпада у развијеним светским и земљама ЕУ, као и о великим, а неискориштеним ресурсима којима Србија располаже, али их, на жалост, не користи.
Биће речи и о обавезама из Поглавља 27 придруживања ЕУ, према којима је Србија већ ове године морала да прерађује 50 одсто грађевинског отпада.
Међутим, услед недостатка адекватног законодавства, школованих стручњака и еколошке свести, код нас се поменути отпад, углавном непрерађен, одлаже по градским и дивљим депонијама, њиме се затрпавају реке и планине….
Конференција ће покушати да иницира сарадњу и координацију образовања, науке и привреде, не би ли се у скорој будућности, школовањем стручних кадрова, и уз помоћ нових технологија, на ресурсима грађевинског отпада развила једна нова грана привреде, базирана на производњи читавог низа нових грађевинских материјала. Грана привреде која би отворила нова радна места, сачувала еко системе и приближила Србију развијеним државама Европе и света.
Данас је у Свечаној сали ректората Београдског Универзитета одржана Конференција под насловом “Индустрија рушења”, у чијем се епицентру интересовања нашао грађевински отпад, његова прерада и рециклажа, у светлу потребе да се у Србији коначно законски регулише ова изузетно важна област, стручно и економично искористе огромни ресурси, сачува угрожена екологија, али и испуне стандарди који нашу земљу чекају на путу ка Европској унији, а који су садржани у Поглављу 27.
Први скуп који се бави овом тема1ком у нашој земљи поздравним речима отворио је председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу др. Дејан Бојовић , који је нагласио молбе ове организације да покуша да прекине заверу ћутања и коначно гласно проговори о свим проблемима, али и потенцијалима које са собом носи ова област.
Конференцију је затим званично отворио проф.др. Бранко Ковачевић, бивши ректор БУ, који је као инжињер нагласио у чему лежи значај рециклаже за будућност Србије И њених грађана.
О аспектима који ову специфичну грану привреде везују за европску будућност земље говорила је проф.др. Тања Мишчевић, шеф српског преговарачког тима за прикључење ЕУ, која је подржала отварање јавне и стручне расправе на ову тему, а која би надаље допринела томе да Србија испуни стандарде које је пред њу поставила Европа и што спремнија дочека прикључење заједници развијених држава.
Председник Европске асоцијације за рушење (Europian demolition association, EDA) Хозе Бланко је присутнима приближио искуства европских земаља и својом презентацијом, сликовито и у бројкама, поентирао на тезу: Рециклажа грађевинског отпада као профит, начин живота и услов опстанка на планети!
До краја Конференције занимљива излагања о практично свим аспектима располагања са грађевинским отпадом, његовог стручног, али и нестручног “збрињавања”, говорили су проф.др. Миодраг Несторовић и проф.др. Александра Крстић-Фурунџић (Архитектонски факултет, проф.др. Миодраг Зечевић (Енергопројект), Игор Кечкеш (Demolion Association Sweden), проф.др. Богољуб Перуничић (Институт за медицину рада, Београд), проф.др.Александар Јововић (Машински факултет, Београд), проф.др.Ивица Ристивојевић (Рударско-геолошки факултет, Београд), проф.др.Милорад Крговић (Технолошко-металуршки факултет, Београд), доцент Неда Николић (Технички факултет, Чачак), др.Милица Марчета Канински (Научни институт Винча), доцент.др. Јасмина Маџгаљ (Секретеријат за заштиту животне средине Београд) и други.