ЧЛАНОВИ АСОЦИЈАЦИЈЕ “НА БРЗОЈ ПРУЗИ”

ЧЛАНОВИ АСОЦИЈАЦИЈЕ “НА БРЗОЈ ПРУЗИ”

На пословима изградње брзе пруге Београд -Будимпешта, као извођач радова упослена је “Геосонда-консолидација” која је као члан Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, за специфичне послове на изградњи, ангажовала колеге из Асоцијације, предузећа “ШУША” ,ПРЕМИЈУМ КОНЦЕПТ” ,”ГАРАЧ ГРАДЊА”.

Ово је једна од низа активности које спроводимо, и надамо се да ће их у будућности бити све више, да на тај начин јачамо капацитете наших чланова, саме индустрије у којој смо и у којој делујемо и радимо.

Само време у којем се тренутно налазимо и радимо указује на потребу заједничког изласка на тржиште, у оквиру послова за које смо се специјализовали и које радимо.

Као друштвено одговорна компанија и зарад добробити добро урађеног посла, хумус из ископа у количини од око 1000м3 дат је на употребу и у корист локалне самоуправе Инђија на коришћење ЈКП “Зеленило” из Инђије.

Овај податак нарочито истичемо јер је то и један од циљева Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Верујемо и надамо се да ће оваквих вести и новости бити још више на нашим страницама.

 

 

 

СКУП “ОПРЕМА ЗА РУШЕЊЕ” У БРИСЕЛУ

СКУП “ОПРЕМА ЗА РУШЕЊЕ” У БРИСЕЛУ

У Бриселу је 10.10.2018.године одржан скуп под називом „ опрема за рушење“ на којем је учествовала и наша асоцијација.

Постављено је много питања, као и тема које су се односиле на садашње стање, и наравно какве се промене очекују у будућем периоду.

У ком смеру се креће активност рушења, менаџмента отпада, рециклирања и деконструкције, и да ли те активности мењају изглед наше индустрије.

Да ли садашњи бизнис модел мења изградњу, рушење и менаџмент отпада, и активности које се данас спроводе.

Реч су имале компаније произвођачи опреме (ЕПИРОЦ,ЦАТЕРПИЛЛАР,КОМАТСУ,АРДЕН ЕQУИПМЕНТ…), као и колеге из наше бранше (ДЕСПЕ;ЦАРДЕМ;ДЕЛЕТЕ…).

На оваквим окупљањима се доста и научи, и види колико је важна сарадња између произвођача опреме, извођача, и наравно оних чија је улога да омогуће развој

Нових технологија и њихову примену

 

ПОСЕТА ФАКУЛТЕТУ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ЧАЧКУ

ПОСЕТА ФАКУЛТЕТУ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ЧАЧКУ

Почетком јула посетили смо Факултет техничких наука у Чачку,ради договора око реализације већ започетих пројеката и наравно будућих, као и утемељења сарадње са сродним организацијама из иностранства ради утемељења нових занимања и начина рада.У пријатној атмосфери заједно са руководством ове високошколске установе и професорима,који су везани за заједничке пројекте анализирали смо досадашње резултате.

Заједно смо обишли и локалне установе које су исказале жељу са сарадњу и предложили одређене пројекте које је потребно изанализирати и дати предлоге за њихова решења.

 

Школовање кадра за потребе индустрије папира

Школовање кадра за потребе индустрије папира

Дана 11.07.2018. године на Технолошко-Металуршком Факултету у Београду одржан је Округли сто са темом: Школовање кадра за потребе индустрије целулозе, папира, амабалаже и графике. На састанку су, поред руководства Факултета (проф. др Ђорђе Јанаћковић, Проф. др Петар Ускоковић, Проф. др Борис Лончар) присуствовали професори ТМФ-а који су задужени за предмете интересантне за ову индустрију (проф. др Мелина Калагасидис Крушић и проф. др Предраг Живковић), као и Електротехничког (проф. др Милан Бебић) и Економског факултета (проф. др Благоје Пауновић) који годинама сарађују са Центром целулозе, папира, амбалаже и графике, који је био и организатор овог састанка. Састанку је присуствовао Дејан Бојовић испред Српске асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу, Наташа Говрдарица испред Привредне коморе Србије, а од стране КАППА СТАР ГРУПАЦИЈЕ присуствовало је руководство: Милош Љушић, Милан Марковић, Давид Савин и Мијодраг Милојевић.

 

У складу са закључцима недавно завршеног симпозијума, у организацији ТМФ-а и Центра ЦПАГ, велики проблем ове индустрије је недостатак школованог кадра, на свим нивоима, не само код нас, него у читавом региону, па и Европи.

Како ова индустрија бележи изузетан раст у последњих неколико година, а КАППА СТАР ГРОУП, као лидер на овим просторима, и овде је показала иницијативу и затражила од ТМФ-а да у будућим плановима и програмима образовања појача и групише предмете за потребе школовања инжењера који би радили у овом сектору. Разумљиво је да и на нивоу државе треба променити кадровско-образовну политику, те се у смислу решавања проблема дефицитарности кадра овог образовног профила предлаже стварање неопходних услова у образовном систему за обуку и школовање ученика и студената.

Спремност ТМФ-а да одговори овим захтевима је исказана, са жељом да се на адекватан начин помогне младим људима који одлучују да крену стопама старих папираша, кроз разне видове стипендија и боље информисање о томе шта их то чека у индустрији папира, са чиме су се сви присутни сложили.

Проф. Крговић (Центар ЦПАГ – ТМФ) је нагласио да није потребно само образовати будући кадар који тек треба да се школује, већ и постојећи у фабрикама и предузећима, који недовољно познаје комплексну технологију производње папира. Исказана је спремност и по том питању да стручњаци из праксе и обазовних институција, по моделу западних земаља, организују радионице, курсеве и предавања, како би се запослени обучили и усавршили своја знања.

Проф. Пауновић је нагласио да није био у прилици да присуствује састанку где привреда и образовне институције на такав начин сарађују, па је, уз честитке и једнима и другима, рекао да је сигуран да ће све ово што раде уродити плодом и на задовољство свих, а највише будућих папираша који још и не знају да ће то постати.

На више неко успешном скупу дате су полазне основе како би се што више студената уписивало на смерове који имају врло добру перспективу јер је ова индустрија у успону и пружа одличне услове за рад и стручно усавршавање.

Напомињемо да је то индустрија каја у свом раду стопроцентно искоришћава рециклирани материјал.

ИНТЕРВЈУ ЧАСОПИСУ “REAL ESTATE”

ИНТЕРВЈУ ЧАСОПИСУ “REAL ESTATE”

Часопис “REAL ESTATE” објавио је ауторски чланак председника Српске асоцијације  за рушење деконтаминацију и рециклажу.  Дејан Бојовић указује на проблем грађевинског отпада и могућност претварања грађевинског отпада у ресурс који се може искористити. Прочитајте….